Nova iskra

Под хипнозом бледа лика Месечева, ја осећам Дуг бол од свих ових слика; Ја се тада сећам Свег зашта се боре Моје мисли јадне, Сенки што ме море, И тад умор падне Потпуно, и сгапа Све у један вео. Низ сећања цео Ишчезне, а тама Хоризонт натапа Ко у дне осама, Моје око тихо, Уморно се склапа...

Мале звезде Тихо језде По плавоме Путу своме; Фантазија Снове свија, А идеје Благим миром, Васионом Иду широм ; Небо сија, Бог се смеје; Ветрић лаки Цветак сваки Помирише И занија.

Сима Пандуровић

ИНОНОГРАФИЈА МШСТИРСКИХ ЦРКАВА У СРБИЈИ — Ог. Влад. Р. Петковић —

Ј^зложене погубноме утицају етихија; иокривене читавим слојсвима прашине и чађи; овде онде прошаране краћим или дужим малтерним трацима најразноврснијег облика; беспрекидно штећене рукама неразумних монаха и дивљачних посетилаца, слике наших манастирских цркава, које су уз то имале још да преживе и тешку инвази.ју варварских противника Крста, излазе пред нас у једноме облику мало подосноме за студију. У једних су непогоде сваком годином све то већма брисале боје и уништавале подлогу њихову (Градац, Руденица и др.), од других су остали само избледели трагови, Фрагменти, који тек по извесним случајним знацима дају још наслутити ову или ону комнозицију. Једнима су Турци огњем и мачем нанели много вреда, о друге су се још тежим грехом огрешили познији „ростауратори" цркава, који су елојевима креча немилосрдно покривали целе слике или су пукотине у њима премазивали лепом. Овда онда пробијани су у њима нови ирозори, а стари, у доба рестаурацијо зазидани, превучени леном и живописани, поново су отварани без обзира што ће живопис тиме бити упропашћен или сасвим уништен, да би уступио места новоме, „свежијем" живопису. Све до данашњега дана слике су с друге стране остављапе на милост и немилост посетиоцима њиховим који се још увек ревносно труде да што дубље загребу у њих своја имена или да гато већо парче од њих откину. Гдогде су слојеви ирашине и чађи, што су сс годинама по живопису слагали, тако дсбели, да се јодва назиру контуре нредмота и Фигура (Бола Црква код Карана, Каленић). Проучавању живописа чини доста сметња и оскудица светлости великога броја цркава, махом ниских, са прозорима који су споља једва прорезани. Ма да су п најстаријо нашо цркво још првобитно биле живопосане, о чему имамо писмених сведочанстава у долима наше старе књижевности, ипак се до данага-

њега дана од старога живописа само врло мало сачувало. Жича јо била живописапа јога у време Ов. Оаве, који у тој сврси богае довео живописце („пигауштихв") из Коистантинова града. У јузкпој и соверној певници цркве у Жичи, у тимпанону врата, што воде из цркве у норушени спољашњи партекс, као и у оба тимпанона врата, гато из цркве воде у северну и у јужну капелу, сачувап јо живопис који по свој прилици припада тринаестоме веку. За то говоро многи знаци. На првоме мосту је јако уочљив контраст који постоји између овога живописа и осталога што води порекло из доба рестаурације (врло вероватно из шеснаестога вока). Типови, набори на хаљинама, третирање косе, поза, гестови, композиција боја — носе јодно обележјс које је сушта противпост карактеристичној ознаки осталога живописа. Све још носи претежно карактер византискога сликарства XI и XII века (упореди цркву у Да®ни, цркву Св. Дуко Стириота у Фокиди, Неа Мопи па острву Хиосу и др.) а само у незпатној мори уиућујо па живопис XIV и XV вока. Ми ни у ком случају не бисмо могли овај живопис иомаћи даље од XIV века. Да је ово живопис старији од осталога, речито говори још једна околност. Малтерна кора, на којој почива овај старији живопис, улази под малтерпу кору на којој ночива живонис из доба рестаурације. Кад се пажљиво загледају предње ивице јужне и северне певнице, даје се јасно запазити, како се, у пркос томо, што се познији живописац ревносно трудио да прикрије сваки траг, као да постоје две малтерне коре, ипак испод горњега живописа непрекинуто продужава малтерна кора која носи првобитни жпвопис. На истој малтерној кори находе се на унутрашњој страни прозора у певницама шаре које су истога стила, као и шаре у прозорима олтара и куле. На овима последњима се опет јасно познаје још један слој живописа, који носи обележје онога живописа пз доба рестаурације. Ови остаци прво-