Nova iskra

— 804 —

левом руком „тело Христово", а десну јо руку ставио на нрса, док му је ноглед са страхоноштовањем подигнут пут Христа. Осталих пет апостола не приближују се као обично, сваки понаособ, већ у групама и, као што изглода, у живоме разговору. Покрет иабора на хаљинама њиховим издаје да су заталасано ветром. Нешто, што живо оиомиње на уметност реиесансе, веје из деле слике. Дево од ирозора пружа Христос путир нредњему апостолу, који је наместио уста да пије. Осталих пет апостола пружили десну руку напред. У Милутиновој црквици у Отуденици (храм Јоакима и Ане) стоји Христос иоред трпезо застрвене једним раскошно извезеним нокровом. На лево.ј страни предњи апостол, са гестом истога апостола у Жанасији, држи (?) освећени хлеб, целујући пружену десницу Христову, која има гест благослова. Левом руком узима Христос нз једнога суда освећене хлебове. Десно подноси ои путир скрушено погнутоме предњему апостолу, чије су напред пружене руке покривене једним убрусом. С обе стране Христа по један анђео. Онај лево држи рипиду, на којој је насликан шестокрилати СераФим, а онај десно држи убрус. У Студеници нијс представљен сам акт причешћивања, већ Христос лево указује на путир, а десно на суд са освећеним хлебовима. С лева и с десна пристуиају апостоли. У КалениКу су гестови апостола, који иду да приме причешће од Христа, друкчнји иего у осталим цркавама. Један ред медаљона са допојасним сликама (бистама) разних светаца доли обично ову сцену иричегаћивања апостола од свечане процесије светитеља, у којој узимају учешћа на првоме месту епископи, прослављени теолошки и литургијски писци IV и У века, чији су списи постали доцпије извор свеколике византијске теологије, затим и ђакони (Манасија Раваница, Каленић и т. д.). Ови, нокаткад предвођени анђелнма, стреме бескрвној жртви, „агнецу", који је обично представљоп испод прозора апсидина. У неким црквама (као на пр. у Жичи) сачувала се само ова величанствена поворка светих људп, махом у природној величини представљених, са „возгласима" (Ко11еп) у рукама, а сцена Причешћивања је уништена. И мотив, који обично иоси име Небеска Литургија (тј Ои'а ЛеаоуруСа) сретамо у нашим манастирским црквама свагда на истоме месту, док се он на Атосу појављујо и у олтарској апсиди. Његово је мосто у средњему кубету, а само у Благовоштењу код Страгара, чија је црква без кубета, ова је сцепа, са извесиим модификацијама, Вогородица са Христом (џгјтт]() Оеог гј лу^са тт аууеХаг), илустрована на таваници. Ту се представља опа свечапа литија која се врши за вроме појања херувимске иесмо око амвона, баш на месту над којим се своди средње кубе. У свечаној процесији узимају удела анђели, обично у „одјејанију" ђакона, од којих једни носе плаштаницу са мртвим Христом, други дискос покривен „ваздухом", трећи риниде. чотврти светњако и кадионице, пети нутир и свете сасуде. У Благовештењу под Кабларом анђели носе плаштаницу рукама дигнутим више главе; у Благовештењу Рудничкоме апђели носе плаштаницу на плећима. У црквн Јоакима и Ане у Студеници анђели, обучони као свештеници и ђакони, врше „иричесну" лИтију („велики вход") и носе жртву гробу, који у овоме случају замењује часна трнеза. У Раваници иду напред два анђела са светњацима, а за њима један анђео са „ваздухом" преко главе. Исус Христос у сакосу и омоФору па једној страии прима ову свочану литију пред светом трпезом, над којом се своди киво-

ријум, а на другој страни јо иснраћа. На трнези стоји обичпо путир, а два сораФима лобде над њом. Композицију махом нрати доле какав натпис. У Благовоштоњу под Кабларом тај натпис гласи: Г|» ск нксе нл ^емлго прн^р-ћ слшнлтн кћздмхлнТе бЖОБАННМХћ, (>Л^Д(>1>111НТН СН1.1 «1"М(И.Јј1КЛ1еНН1\1., К1,^КПстнтн К1, сјмнђ нме гнге н хклд« 1ег« К1, герлм^ и т. д. Натпис се песумњиво односи на слику Пантократора, који озго са калоте што представља нобо, гледа доле на земљу, са које се пз срдаца побожних хришћана уздижу молитве њему горе у висину. Остали делови цркве живописани су истина од основа до врха, ну композиције, које се махом понављају у свима црквама, није ипак могућно увок наћи н на истим местима. Неко сцено ћемо срести на уобичајеномо им месту, ну не и у свима случајевима. Каква схема не би се, према томе, у томе погледу могла поставити. Ми налазимо, да у певницама доњи доо зидова заузимају „свети ратници", стратизи, који су махом били и покровитељи војске. Архапђели Михаил и Гаврил, Св. Димитрије и Св. Ђорђе, Св. Теодор Стратилати, Св. Тоодор Тирон, Св. Прокоиије и Св. Меркурије, Св. Јовстатије и Св. Нестор појављују се овде у најразноврснијим пормутацијама. Ну у Жичи налазимо овде илустроване апостоле Христове, а у Руденици њихово место заузимају своци са „возгласима" у рукама. Свотим ратницима дато је у Жичи место на југо-западноме и северо-западноме зиду цркве. У Копорину стоје у јужној новници, с једне и с друго стране прозора, арханђео Михаил и Гаврил, а у северној Св. Димитријо и Св. Ђорђе; ну и на југо-западноме зиду цркве налазимо у истој висипи представљене Св. Теодора Стратилата, Св. Теодора Тирона и Св. Нестора, а вороватно је светих ратника било и па северозападноме зиду цркве. Овај је зид, међу тим, сада сасвим окречен, те се осим голе беле површине не распознаје ништа друго. Оне сцене, које заузимају горњу површину обеју певница, нису такође у свима црквама једне исте. У једнима су овде илустрована чуда Христова (у Раваници, у Каленићу, у Љубостињи): исцељење слепога, исцељење болеснога од водене болести („трудовитаго"), узетога (паралитичара), губавога; свадба у Кани и др. У другима налазе овде моста догађаји из Страдања Христова (у Никољу, у Ариљу, у Рудеиици, у Копорину и т. д.): Христос на Маслиновој Гори (у Копорину три сцене комбииоване у једну: молитва Христова; Христос затиче апостоле где спавају; Христос се моли Богу, да га мимоиђе чаша), Прање ногу апостолима, Тајна Вечера, Пољубац Јудин, Одрицање Петрово (махом у три сцене), Христос пред Пилатом, Ругање Христу, Вођење Христа на Голготу, Распеће, Скидање Христа са крста, Силазак Христов у ад, Полагање Христа у гроб. У Жичи заузима доњи део источнога зида јужне певнице Раснеће, а исти део источнога зида северне певнице Скидање с крста. У Манасији уступљоно је место нараболама Христовим (парабола о богатоме Фарисеју и сиромашноме Лазару, парабола о милосрдномо Самарићанину и др.). Од осталих сцепа, које су обично у певницама илустроване, сретамо Улазак Христов у .Јерусалим (Раваница, Ариље), док у Жичи ова сцона заузима место на југо-западноме зиду цркве, а у Грацу (Градац), Студеници и Никољу па западномо. Нарочито је пуна жнвота ова сцона у Раваници. На сусрот Хрисгу, што јаши на једноме ждребету, праћеи