Nova iskra

— 830 —

Застава смрти'' — из рукописа пок. Вл. М. Јовановића —

в

)ладалац сам моћан био, нико мени раван не би, Ништа нисам зажелсо, што и сгек'о нисам себи. Срећа ми је сјајем сјала, годила ми као слепа, Бејах султан од Сирије и Мисира плодна, лепа. Слушаше ме милиони к'о робови слаби, мали, ГЈред погледом ока мога сви су дрхтећ' посртали. И сад, ено, све то прошлост у тамнини снојој крије, А пред мојим сјајним дворем застава се смрти вије. Кад Шатиљон 2 ) са презрењем посланике одби моје, Те показа силу своју и беснило ћуди своје Моја сабља, осветница, за часак му главу скиде! А ја силан и свемоћан, у праху је мртву виде'! Робио сам владаоце, и од славе нисам спав'о, Животе сам краљевима као поклон какав дав'о. И сад, ето, све то прошлост у тамнини својој крије, А пред мојим сјајним дворем застава се смрти вије! Љубио сам шго сам хтео, освај'о сам срца лако, ЈБубио сам увек вес'о, иикад нисам сетан плак'о. У руци ми беху дражи: из кога сам хтео краја Имао сам лепотица, к'о да беху кћери раја. Ма за чиме да зажудим, имао сам одмах доста... И сад, ето, место свега, шта ми јошге сада оста. Сне то прошлост, црна прошлост, у тамнини својој крије, А пред мојим сјајним дворем застава се смрти вије!

Вере су ми робовале како мени беше цраго, А са гробом Божјег сина 3 ) по вољи сам располаг'о. За робље сам хрпе злага и белога сребра прим'о, Сваког блага земаљскога на одмет сам увек им'о. И сад, где је све то благо, што сам целог века тек'о ? Где су хрпе од дарова што их моћан бејах стек'о? Свс то прошлост, црна прошлост у гамнини својој крије, А пред мојим сјајним дворем застава се смрги вије! Судио сам свему свету, све за савет мене пита, Све је могло с лица мога бесну вољу да ми чита: Ил' клечећи у прашини моју љуту срцбу блажи, Или с плачем и сузама моју скупу милост тражи. Судио сам свему свету, високо се бејах диг'о, А сад, ето, шта сам најзад дочекао и постиг'о? Све трагове моје славе магловита прошлост крије, А пред мојим сјајним дворе.м застава се смрти вије ! Распада се златни престо, на који сам моћан сед'о, 4 ) Разлазе се чари, дражи, што сам негда сретан глед'о. Јоште само успомене на поступке моје трају Те последњи час живота светом слашћу напајају. У сред таме и маглине, што на дане пада моје, Неколико сјајних звезда к'о бесмртни дуси стоје. Го је спомен светлих дана, што умркло јоште није И ако се већ стег смрти над живогом мојим вије!

Све шго чиних, чинио сам да на небо стечем право, Тој сам жељи жртвовао све што ми је Алах дав'о. Желео сам срећу, благо и крај свега срећу многу, Не да годим самом себи, већ да годим вечном Богу! И сад, ето, све остављам, само своја дела носим, Да од Бога и пророка у ценегу раја просим. 5 ) 'Гамо тежи душа моја да џенетске сласти пије, Па за то се и стег смрти испред мога двора вије!

') Кад је силни освојилац Јерусалима, Саладин Иби-Ејуб, султаи од Мисира и Сирије, лежао иа самртној ностељи, он је зановедио да се нред вратима љегова двора држи мртвачка застава и да заставник ненрестано виче: »Ето, шта из својих освојен.а изпоси Саладин, Освојилац Истока*! 2 ) Кнез Антиохијски. 3 ) Саладин је освојио Јерусалим од Хригаћана нопгто је најпре заробио и самог краља Јеруеалимског Гида Лузианина, негдатњег зета и наследника Краља Балдуина. Кад је Саладин освојио Јерусалим, људи су се из ропства ослобођавали са 10 златника, а жене са 5 златника.

4 ) Саладип .је иза себе оставио 17 синова, који су се, норед свију његових савета, стали одмах гложити и о нресто отиматн чим је он очи склопио. Иза себе је при смрти оставио, да нађу, свега један златник и неколико сребрника, те се није могао саранити, док се нису стали купити прилози за нодмирење, али и то је игало са великом муком. 5 ) Саладин је од свију источних владалаца са своје нлеменитости и нравичности најлепши спомеи из:1 себе оставио. У неким нриликама ноказивао се и великодушан, уздижући се и над самим јевропским владаопима свога доба.