Nova iskra

црквици Јоакимн и Ане у Студеници, у Жичи, ЕалениКу, Руденици (?). У Благовоштоњу иод Кабларом ова се сцона налази илуетрована на соверноме зиду изнад нрозора, у Студеницн јо више врата на западноме зиду праве цркве представљено Расиеке, као што .је то и у Грацу случај. Овде је смрт Богородичина нашла места у простору, који обухвата северни лук што носи кубе. Богомати лежи на самртној ностељи, а више ње стоји Христос и држи у рукама дугау своје матере (душа је обично престављена са крилима). Око ностеље самртничке тиска се гомила људи (аностола, енискона и др.), жена и девојака. Сви узимају лубока учешћа у овоме тужноме догађају. И иебеске силе ту нрисуствују, а апостоли се са свих страна збирају па облацима овоме месту плача. У Раваници лево и десно по једна груна од шест апостола, ношена облаком, стреми доло позорници туге, где је главни јунак умрла Богомати. На постељи са високим наслоном отпочинула је Пресвета вечни санак. Лево од ње стоји гомила анђела у оделу ратничкоме еа нимбима око главе, док се десно тиска поворка људи, од којих су се нредњи нагли над умрлом, а од осталих сваки на свој начин дајс израза својој тузп. Христос стоји вишо главе Маријипе п држп у рукама душу њену. С обе стране Христове апђоли и светитељи. У Благовештењу под Еабларом Христос у (јајастој мандорли) држи душу умрле Богородице. Лево и десно од њога стоји по један анђео. Свудге уиаоколо сто.јо опискони и апостоли. Пред постељом Јеврејин, чијо су се руко прилепиле за постељу, и анђео који озго слеће и сече руке Јевројнново. У црквици Јоакима и Ане у Студоници по шест аностола у допојаспој слици с лева и с десна хитају доле, гдо Блажена лежи на самртноме одру. Свакога апостола носи по један облак (два рода облака лево и десно, у свакоме реду но три облака). Христос држи крилату душу Богородичину, а с обе стране његове стоји но један анђео са убруеом на пруженим рукама. Горе два анђела отварају врата небеска, из којих провирује тисућама глава анђелских. Око постеље група анђела, коју лово једна архитектура одваја од групе девојака и жена, што плачу н јадикују над умрлом Богомајком. Десно апђео, што спушта мач у корице, ц група људи дубоко нотресенпх. У Жичи свакога од апостола води но један анђео доле самртној ностељи Богородичиној. Све ове компознције стоје под сиажним утицајем богослужења. Химне црквене, што се на вечерњу, јутрењу или литургији невају, налазе одјока у илустрацијама на зчдовима цркава. Ваљало би само заглодати у стнхире и химне што се о Уснењу Пресвете Богородице (15. августа) певају, па да се добијо јасна појма, какога су огромнога утицаја оне имале на стварање споменутих композиција. Ми ћомо навести ноколике од ових химана црквених. Једна стихира на великој вечерњи гласи: „Еогондчдлкнк1М2 шнокенк-мг отксиду вогоносши лпостоли ослдки кисоц! кзимлши дошгдше пречистлго и жикондчдлиндго ткоего гклд Л1овезно лошзл\у. Прекишшд же нгкеснид силм, сх скоимх кллдикои пришедше, вогопрУдтное и пречистое 1"кло предсилд10фе, оуждсош содержими: прекрдсно же предиддху и неви " димо копУлху прешшнимг чинондчдлУшх: се ксецдрицд когоотрококицл прУиде, козмите крдтд и спо премјрнш подими ге, присносуфндго мдтерк ск^ктд: тоа ко рдди ксеродное челок ^ккомг спдсенУе бустх . Нд нк > же кзирдти не может и тои достоинук) честћ коздлти немофно: тоа во преиздфное преходитг ксакх оумг. ТСмже пречистли Богородице, приснш сх жиконоснм/иг цлреллх и

рождесткомх жикуфи, молиса ккшу сохрднити п спдсги 0т2 КСАКДГО ПрПЛОГД ПроТПКНДГО НОКМ л10ди ТКОА : гкое ко предстдтелкстко стаждхол \ х ко к ^ ки ск^тоаклјннш клдждфе." ') Друга .једна хпмна на јутрењу гласи: „ Диклахуса днгелскЈА силу кх сГшнк смотрАкир? скоего клддику, женскук) душу рукдми носАфлго: пречистш ко рождшеи, сшол-кпнш прокозглдшдше: грдди чисгдга, сх суномх и когомх прослдкленл куди." Или: „1Лко нд оклдцк дкко лпостолкск1и ликх н0сим2, кх СЈШНу 0 г2 конецк, служити тек^к, овлдку легкому сокирлшесА: отх нелже кмшши Еогх суфимг ко тм г к и с-кни прлксдное козс У а слкнце" или: „Нд весмертное ткое оуспенУе, Еогородице, мл ги жикотл, оклдци дпостолм по коздуху косхифлхУ» 11 по мУру рдзскАННМА, ко единоли лиц ^к предстдшд прескАтомоу ткоему тклу, еже и погрекше честно, глдсх тек ^к гдкрУилокг пошфе когнаху : рлдуисл клдгодд гнда , дкко мд ги кезнек-кстндл, Господк схтокок), сх ними же гако сунл гкоего и Еогд ндшего моли спдстиса душдмг ндшимх". На литији о вмикомо вечорњу пова се једна химна Германова : „ПрУидите кси концм земши, честное престдкленУе Еоголигере косхкдлимх; кх руцк во си;нл душу непорочпу»о положи. Ткмгже ска шм2 оуспенУемг ел ллјр/. сожикоткорпсл, ко »Јгдлм^кхг и п-кнУихг и п-кснех^ дуХокнмхг, со везплотнмми и лпостолм прлзднуетг ск-ктло", а једна химна Јованова гласи: „Есенепорочндл нек-кстд и мдти клдгокол^н У а отча, тже Еогу пронлреченнди, ко ское ему жилифе, неслитнлгш соедииенУл днеск пречистук душу ткорцу и когоу предлетг, к>же кезплотнмх х снли! когол^кпнш подемлктг и к2 жикогоу престлклАе'1'сл, су ||ЈД мдти жикотд, ск^кфд неприступнлгш ск-ктд, сплсенУе к^крнмх^ и оупоклнУе душг ндших&." Очевидна је сагласност ових хпмана црквених са композицијама, које емо оиисали (нарочито са оном у цркви Јоакима и Ане). Нарочито су интересантпо и све друге комиозиције, које су непосредпа копија црквоних песама. Около слпка исписани су често стихови, који су у елици представљени. Најбољи пример за то пружа нам јодиа лепа слика, што со налази у Жичи изиад улазних врата испод куле. Слику горе прате стихови једно химне Јована Дамаскина (стихнра на „хкдлите" и „нин-к Еогородиченк"), која се о Божићу пева: „Днеск Хск кк Еидлеем-к рджддетси отк д-кки, днеск кезндчдлкнми ндчиндеткси и слоко коплофдетсга: силк! некеснмга рддуЈотсга и землга ск челок-кки кеселитсга: колски клдц^к дд(Ж1 приносгатк: пдстмрУе рожденному дикитсга, ми же непрестдннш копУемк: слдкд кк ккнинихх кгу и нд земли мир2, кг челок-кц-кх 1 ^ клдгоколенУе." Посло овога ваља поглодати на слику: Горо у ередини иа јодноме прострапоме престолу седи Марија и држи ловом руком малога Христа. Изнад ње анђоли; десно од ње евети краљеви долазо на ноклоњење Христу; лево пастири задивљени. Доле исиред Марије дво женеке Фигуре у живоме покрету, веома налик античким Фигурама. Она лово носи на глави вертеп (пећипу), она деспо јасле. У веселоме догађају узимају учешћа и поглавари: државни и црквени. Иза девојко на десној страни престављен је краљ у пратњи својих воликодостојника. Иза оие девојко лево предетављен је Св. Сава са кадионицом у десној руци. Њега нрато моиаси са интересаитним капама на глави, а нред њим иде један исти такав монах са светњаком ') Оиа дрквена иесма, као и све следеће, узете су и.ч мииеја, који су данас у употреСш дрквеној.