Nova iskra

— 16 —

85 Домаћи им свима желе сретна пута, Тенцери се крепе чашом рума љута.

Од стране Одбора дочека их Вида. «Извол'те унутра, добро сте нам дошли !

IV. Песма Одмакоше већем, збогом бели граде! Кад, ал' у зао час, једном на ум паде Да је своје новце — форинтачу целу Оставио дома у старом оделу. Не беше му мило да се враћа саде, Па заиска једном да му зајам даде, Али ево чуда не мож' нико дати Јер свак има тол'ко тек да »ајнтре* плати, Тек да ^ајнтре" плати и по крофну једну Ако се намери на тенцерку вредну. Зла слутња обузе све путнике редом, Свима страх извајан на лицу им бледом «Кад се вратиш с пута биће неприлика* Тако зборефечи старог »Трепетника*; Ал' кукавац шта ће, угтути се граду, Други ће га чекат' под дудом у хладу.

Како је на путу, јесте л' добро прошли ? То је за нас почест, мпло нам је свима Што вас град Елемир као госте има. Извол'те пулгери, извол'те пулгерке, Чекају вас жељно Елемирске ћерке! Сад ће почет' игра, звекет пуних чаша. 120 Штимују се гајде Севера гајдаша.»

VI. Песма Ја већ чисто стрепим, већ ми дркће рука, Коса ми се диже, спопада ме мука. И Пегазу нешто — ох, кљусина стара! Као да прохтева да се сад одмара, 125 Перо ми се кречи, мастило пролива, Малаксаћу скоро па је мука жива; Узалуд ћу звати музе с Јеликона, Узалуду свеца, кућевног патрона, Узалуд позиват' Гогоља и Ћосу; 130 Запливах далеко ал' знаћу за госу. Како да опишем прелест овог збора? Како да вам кажем сјајност овог двора? С ког краја да почнем, како да завршим? Што сам замрсио, како да размрсим ? Ја ћу како знадем а ко знаде боље Нек и он опише, широко му поље! Дворана висока, пространа, широка, Мог'о би ескадрон да ту скаче скока Свуд по зидовима шимширове гране, 140 Лампе светлост сипљу на све четир стране, Повезани ланци од шарен-папира Све трепећу лако када гајдаш свира. Позајмљене слике из свију мејана А ту је и слика »Смрт Максимијана." 145 Ал' што да вам ређам ове мртве ствари, Читатељка лепа, знам, за то не мари. Чистије од лампи, млађе од шимшира, Шареније много од шарен-папира То је свежа кпта Елемирки млади', 150 Свака ј' уз зид села па се шаком хлади Читао сам приче «Тисућ једне ноћи® Е замиели саде а ја немам моћи Да ти сад насликам лепотице редом, Славу им поређам по пагшру бледом. Ох дивних обрава, ао Боже свети, Поређани стоје као сунцокреги. Ту ј' Ракила, млада што пелцере краде,

V. Песма А кад се скупише под дудом у хладу Продужише даље Елемиру граду. 105 Кад су стигли веће до крајњега шора Крајње време беше, уредит' се мора. Седоше на земљу, обукоше чизме Па с' један за другим кроз сокак отисне.

Ево ти их већем пред бирЦом «код Дабе* 155 ио А ево ти пред њих и бирташа Швабе. Учтиво се клања, комотмицну скида;