Nova iskra

49

Са изложбе Југословенске Колоније у Београду

О научном раду Светосавски говор Д-ра Ј. ЦвијиЋа Ректора Универзитета

(НАСТАВАК)

I д великог би научног значаја била ироучавања исихолошких особина балканских народа и различних делова нашега народа, нроучавања свега осећајног, интелектуалног и моралног живота, изналазећи при том основне и специФичне психичке особине појединих крајева, затим оно што је стваралачко код народа појединих области и њихов поглед на свет. Код многих од тих особина треба даље дугом и пажљивом отудијом оценити оно што је чисто психолошка категорија, и издвојити то од особина, које су се развиле под утнцајем геограФских, историјских и културних прилика. Слични су покушаји одавно чињени. У Кантовој Ап1ћгоро1одге, која је изашла при крају XVIII века, има нарочити одељак: „Оег СћагаШег Аез Уо1ћ$ а . Због народних умотворпна сличним се питањима бавила и романтичка немачка школа. Лацарус и Штајнтал су тежили да створе засебну научну грану Уо1ћегр8усћо1одге, али друкчијег смисла и задатака. Тај правац рада осећа се и

на Бастијановим списима, затим код А. КоиГШе- а, који је покушао да нацрта: р$усћо1одГе с1и реир1в [гапдагз; напослетку код Вунта и других. С разлогом се сматра да ови покушаји нису успели, ма да су од неких потекле врло плодне опсервације. Студије, које сам напред неколиким речима означио, разликују се од свих досадашњих покушаја најпре по смислу и правцу, а још внше по методи рада. Оне треба да пођу поглавито од аутопсије, од проматрања интимних појава сељачког живота, осећања и мишљења. Полазна су област оваквих студија племена просте социјалне структуре и етнографски најсвежија, затим крајеви који су културама најмање аФицирани; таква су црногорска Брда и Малсија, затим Стари Влах и извесне области Шоплука. Треба даље утврдити у осталим областима психичке особине народа, а оне се на Балканском Полуострву још врло јако осећају и често несумњиво падају у очи. Треба проучавати трансФормирање психи-