Nova iskra
— 37 —
Огиет Роден Последње виђење
ства, од накита, украса, посуђа, хаљииа и т. д., шта је вашто нлатио, уживајући у њиховим наивним узвицима дивљења. А трупасти царинар, клпматајући нратким рукама декламоваше дал>е, п ако га нико не слуша. Кад сврши, врати се на своје место и запали вирџинију. У толикој граји, између два спавача, конте сеђаше мирно, скрштених руку, гледајући неодређено, али погледом који обухваташе и сваки покрет. Одједном Роза викну кузену Бештији. — Како си се усудио... како смеш пушити, ти јединн у оволиком друштву!? Јеси ли искао допуштење од госпође домаћице и од осталих госпођа ? Тада истом сви то опазише и погледаше дремљиву младу. Оиа се трже и рече: — А, молим, слободно је пушити! Изволите, господо! На то, као по команди, у један мах запали се преко двадесет спремних цигара и цигарета. Домаћин устаде. —- Пардон, господо, пушићете моје цигаре! И окренув се најближем по^лужитељу, додаде! — Донеси их из собе за пушење! Онда и млада устаде и рече: — Ако је по волјИ , госпође и госпођице, изволите у дворницу! Али главније даме изразише жељу да остану где су. Настаде велика тишина, у којој се чулоркање начелниково, које прекиде мушкобањаста снаха, ударивши ногом нснод стола. У исти мах пробуди се и господин Риба, јер му силни дим удари у ноз.
Бештија се окрете Боркићу. — Без замерке, конте, може ли се знати, који вам је ово Божић ио броју? — Може, драги мој, одговори конте, гледајућн преко његове главе... Ово је мени педесет други Божић! Госпођа Роза, доиста нешто кивна на кузена, или иначе нервозна, опет се пакосно умеша: — А теби је, Тони, исто толико, па изгледаш куд и камо старији од господина конта! Ето, нека реку госпође и господа! Бештија мрдну презриво главом па настави: — Питам вас зато, драги конте, што би нас све занимало, кад бисте нам хтели. испричати који је од толиких Божића био најзнатнији у вашем животу... Је ли те, господо и госпође, да би вас то забављало? Боркић се насмеја и одговори: — Свакако први Божић који сам запамтио! — Не то, не ! довикну порезниковица. Испричајте нам, конте, какав свој љубавни одношај о Божићу, или ислричајте нам, зашто се нисте оженили ? Бештија опет упаде у реч: — Познато је, да је наш конте у тим стварима веома закопчан, али ја вам могу испричати једаи свој љубавни доживљај који се баш десио о благданима. Необично интересантно, верујте! Многи заустише да одбију предлог, али их претече госпођа Роза. Викну: — А, то не! Прво и прво, конте није рекао да неће причати. Сад, био то љубавни или ма какав догађај, свеједно! Десио се он на Божић или на Велики Петак, и то ми је свеједно! Само