Nova iskra

— 36 —

Једна једина душа у Травњу беше због тога вопарне здравице, јер јужњаци, у таким прилидогађаја истински и дубоко ожалошћена, без кама, траже сентименталне, сладуњаве и еФектне икаквог себичног иовода. То је била Берта. Она Фразе, којима се опијају као и вином. Тим већма је у скровитости плакала, а у јавности о томе беху незадовољни, што су сви знали, да је Боркић је што је могуће мање говорила, ни хвалећи био неиадмашан у томе, кад би хтео. нити осуђујући. ДогађаЈЈ, градећи се немарна... Томе нерасположењу први даде израза БеМладенци отпутоваше из Гулина у Млетке, нггија, јер шапну своме суседу и зету ггредседодакле, на- махове, шаљаху у Травањ дењкове нику суда пл. Бојводићу: и ковчеге покупованих етвари за кућу. Иво беше _ Ј еби ли га чуо? Просто је избројио речи, преко писма најмио нов, празан стан, у једној од ка0 да саставља депешу. Бадава! Простачка ненајлепших кућа. љубазност и ако је конте! Најпосле, три недеље пред Божић, младенци Шампањац се точио као вода, будећи вестигоше у Тр>авањ, те имадоше кад и да се на- селост, а у неколико и искреност и притајане месте и да уч«ине главне позете до празника; иа, страсти. другога дана Божића у вече, младожења даде Жагор прекиде општински начелник, глос Ј а Ј н У гозоу у своме новом стану. мазан и припрост човек који, муцајући и запиЗа дугачЦим столом, окићеним цвећем, освет- њући, на дуго и на широко честита поглавару љеним озго полијелејем са тридесеа и шест свећа, у име грађанртва. седело је око педезет званица, што дама што д Француско вино чипиЛо је своје, све боље господе, међу којима и десетак сиромашних сро- и боље.! дника и сродиица домаћинових. Елегантни доктор, леи а претенциозан млаРади обиља ретких јела, екупих пића, фи - д И ћ, одавно се удварао порезниковој госпођи, а нога посуђа, као и због послужитеља у ливре- тада безобзирно поче јој пиљити у очи и готово јама, сиромашна Дакићева родбина сеђаше за- на у Х0 шаптати. Она, бујна плавуша, ватрено се бленута и неке од госпођа изражаваху дивљење. одазиваше његовим љубавним изјавама. Муж јој, На то ће елегантни лекар госпођи порезниковој, болешљив човечуљак, велики дилетаит у нумиздо које је седео.: — „Мадам, гозба је према матици, седео је на противној страни и свраћао миразу!« • млитави и.тужни ноглед на њих двоје. Три маГости су јели у тишини, док не почеше пу- торе сестре, кћери управитеља телеграФа, на цати запушачи из шампањских стакленица. Тада гласу богомољке, седећи једна до друге, неразсе сви погледи ск^енуш© на зачеље стола, где је двојене каваљерима као остале даме, окренуше седео стари каноник, тајни папски коморник, леђа младом капелану, вредном стихотворцу, који господин Риба. Старац од осамдесет година, беше им је дотле правио друштво, те већ не дизаху већ споре памети и спора језика, те се узвриољи, очију са порезниковице и њеног обожатеља, непа се окрену суседу конту Боркићу и рече му: престаио чаврљајући све три у исто време. — Молим вас, конте, замените ме ви! Знате, Опет жагор прекиде новом здравицом предја већ нисам за таке здравице! седник суда, два пута дужом од начелникове. И сусед с леве стране, председник котар- Па опет настаде граја; у њбј се опази да скога суда пл. Војводић и општипски начелник топ81пог опава, наслоњене главе на раме, а наБештија навалише. Бештија још додаде: челник то исто ради, оборене главе. Млада до— Ако ћемо право, конте, вама то и доли- маћица отимаше се дремежу и грађаше се, да с кује, баш кад бисте били и млађи, јер ко уме пажњом слуша неку препирку између два суседа. китњастије беседити него ви, — наравно када Председник суда ИмађаШе живу распру са двото хоћете! јицом младих судија. Његова жена, кузина ТоОве последње речи јаче нагласц. нија Бештије, госпођа Роза, ситна, обла, неоБоркић, стасит, снажан, диван човек, бујне бично свежа за свОје године, сва се тресла од проседе браде, косе неначете, великих, плавих смеха, слушајући муШкобањасту удовицу, сиају очију, узе чашу шампањца и устаде. Сви иоу- нежењеиог начелника, која му је уирављала кустајаше, осим каноника. За оио неколико тре- ћом, а и њим. Председникбва кћи, две поштареве, нутака што је Боркић чекао да наотане потнуна ј ед на апотекарова и две трговачке, све лепе детишина, готово сви се погледи. са симпатијом војке, укрштаваху погледе и раз : говоре са млаприљубише на његову необичиу мушку леноту, дићима: судским приставом, адвокатом, тајником на природно достојанствено држање старога лава, котарског поглаварства, Дакићевим братом правчије очи одаваху духовитост. Осо.бито пламтијаху ИИ ком, и осталим. - * Ч женски иогледи из којих, норед дивљења, иро- Дође ред и на Бештијину-здравицу. Устаде вириваше и она сета. птто је же-цско срце оСећа |та др еком и патоеом лоша глумца, који деклапред мушком лепртом, којој се иримј^че. крај,.;„ м ^ј € ,-./ 10Ше стихове, стаде гтвавити зваттице. Берта Берта га је, што се каже, очима гутала. поцрвене и снизи се као да би се хтела скрити. Он наздрави просто и кратко. У име окуп- Остали га слушаху неколико тренутака, па наљених гостију , честита младенцима брачну везу ставише прекииуте разговоре, мало тише. Млаи пожели им свако добро у будућности. дожења привуче пажњу иа себе, јер не беше Уз куцање чапта и урнебесно „живели мла- сшустио глас, него забављаше своју родбину, денци" завлада оиште нерасположење због су- причајући јој, шта је све накуповао од покућан-