Nova iskra

109 —

В. Верешчагин Самртна рана

Али поред поменутих, непотпун резултат универзитетсног рада у вези је и с многим другим узроцима. Изгледа да су стварни захтеви, не речи, нашега друштва и државе још такви, да не изазивају интензивнији рад ; а сасвим се ретко тражи права научна и стручна спрема. Даље, можда има узрока и у нама, у наставном телу, које се мора поправљати и усавршавати. Истина, ја сам уверен, да је на Уииверзитету скупљен највећи број од научно спремних људи, што их има у целом нашем народу. Има напредака у свима правцима научнога рада на Универзитету." Али још нема довољно правог семинарског рада, контакта са ученицима и научног утицаја на ученике. Напослетку ; и ово је један од важних узрока: иа Универзитету несразмерно преоблађују сиромашни ученици, који мој)ају тражити зараде и бавити се о другим пословима осим ђачких. А ипак, и поред тога, има велике ђачке беде. У томе ногледу ми сви ; цело наше друштво, није још показало ону меру љубави, коју треба показати према ђачкој невољи, најосетљивијој, због младости и интелигенције наших ученика. 28 Има, дакле, врло много узрока, што Универзитет још не даје праве резултате, али ја ћу потпуније представити само један од н>их, чини ми се најважнији. Наш иарод је у свима областима у стању велике узрујаности, коју изазивају политичке прилике и која је последњих година порасла, иарочито у западним зем.љама српскога народа. Омладина осећа и учествује у тим народиим невољама и зато се иа српским ђацима страних универзитета осећа та иста узрујаност; код већине је политика апсорбовала готово све њихово интересовање. То је главни разлог, што се та омладина не спреми колико би могла и што наш народ не даје за научни и културни покрет чо-

вечанства онолико, колико би по својим способностима могао дати. То се може поправити само стварањем велике народне целине и тиме стварањем оних широких основа за миран научни и култураи рад. Та национална узрујаност осећа се и на ученицима нашег Универзитета, и ако у друкчијем и блажем облику. Али је осим ње било увек међу гашим ученицима и партијске узрујаности, и та је последњих година разноврсним утицајима доведена ваљда до кулминације. То је она појава, о којој мислим да је главна сметња, што Уииверзитет не може да да праве 1>езултате. Међутим, ђачко се партизанство и узрујаност могу разним начинима знатно ублажити, постенено и уништити; тако би се многи, по способностима одлични наши ученици спасли од последица те, по њихову спрему и по научни рад на Универзитету рђаве иојаве/® коју ћу у кратко нредставити. Нанш ученици, у својој маси, стоје још од првих семестара под потпуним утицајима партијске иолитике и партијског начина мишљетва. Само се неки, интелектуално и морално врло јаки, отму од тога скоро неодољивог утицаја средине и мисле и о политици чисто и објективно, без страсти и партијских предубеђења. Друге опет ученике ггоједини проФесори отргну од партизанске вреве и привуку науци. И тако се срећом ипак ствара одабрана група, која представља с научног и стручног гледишта праве ученике нашег Уииверзитета. Има, напослетку, ученика, који озбиљно уче и ваљано полажу испите. Али изгледа да сви они ипак чине мањину. Остали ученици, већина, иду за оним што наша средина још и ипак на првом месту тражи. Од њих се не може очекивати да помогну да у нашој земљи превлада онај правац, у коме највише оскудевамо: правац озбиљне стручности и стварнога рада. Ти су ученици образовали познате партијске клубове. Каквих политичких партија има изван Универзитета, истих таквих партијских клубова има и на Универзитету; изгледа да се неки клубови цепкају на Фракције, које одговарају познатим Фракцијама напгах политичких партија. Нама је познато да су неки клубови на Универзитету и основани због политичких утицаја, дакле са стране и да се партијска ревност код наших ученика и даље са стране подржава. Готово сав интерес тих ученика везан је за клубове, за огорчене борбе које се воде у клубовима и међу клубовима, затим за разноврсне партијске догађаје. Не превиђам да има и међу овима и таквих даровитијих и енергичнијих ученика, који се отимљу и труде да на обе стране стигну, и на партизанство и на науку; али треба да буду уверени, да су изгубљени за прави иаучни рад. Већи део тих ученика научи на брзу руку, пред испите, само белешке или манускрипте, које су један два забележили на предавањима. Ово нарочито вреди за правнике. Такви се провуку на испиту или падну, да се на крају крајева ииак провуку са оним минималним оценама, чија