Nova iskra

— 108 —

Баттт као да ми их поклањаш. Као да рекпетп ево џаба, Рако!... Дај ми руку! — Лма с.једи, човјече, и остави се руке. Добро једаи другому ваља свакад да чинимо. То свака вјера каже, мој брате... Сједи! Тек тад се Рако мало узмаче, учини дубок теменах и седе. — Е, благо нама за наше аге и бегове. Ваздан се они нама находе. Нека си, беже, срећан и под овијем и иод другијем царем!... А ја сам се баш забринуо био шта ћу и како ћу. Идем као махнит по селима и гледам туђе буљуке, па узалуд — ниђе нема доброга соЈа. Све некако кржљаве, немлијечне, а вуна самата козјина а не вуна. Једанпут се покајах што не узех мало више пара, па да сиђем доље до Србије. Дако бих тамо нашао. А ако ни тамо не бих нашао, отишао бих у Кара-Влашку, у Московију, до Нијемца бих допро, валај. Али ми ти притјече, нека је част твојему оџаку и кољену! — И твојему, Рако! Одмах ступише на пазар за педесет оваца и два овна, и погодише с.а по дукат за главу. Толико бег затражи, а Рако без речи нристаде и поручи оку алвалука. То исто учини и Шем-

сија, јер се осећаше веома добро птто је и оваком човеку могао помоћи, и показао се па крају крајена тежи од њега, као што уосталом и приличи његовој старијој вери. — Само, беже, ја сад иијесам при новцу — рече Рако као снебивајући се и ако добро виђаше да му је бег сасвим у рукама. — То је лако, мој газда Рако. Кроз мјесец два ја ћу опет гонити стоку за Сељаник. Тад ћу се наминути кроз Колашин, а ти ћеш ми неђе у хану оставити паре... Пиј, лако је за то! — Е, иећемо тако. Зашто у хану, кад ми можеш доћи у кућу. Она је божја и твоја. Врата су ти свакад отворена. У подне, у поноћи: хош ђелдум, сеФа-ђелдум!... — Да имамо ђе, мој добри Рако! — Валај, волио бих да ми дођеш, но покојни Обрен да ми се из гроба дигне! Дуго су још овде седели и пили, док им иајзад не би свега доста. Здоговорише се напослетку да обојица пођу до Шаљиновића близу Нова Пазара, где је бег имао једно стадо оваца, да тамо Рако избере што му ваља. И кренуше се у највећем расноложењу, праћени благодарним Вукоманом и пијаним сељанима Вучанима.

О научном раду Светосавски говор Д-ра Ј. Цвијића Ректора Универзитбта

(СВРШКТАК)

Научни и стручни резултати нашег Универзитета. Научно поље рада на Балканском Полуострву је, дакле, пространо и врло плодно. У нама поред махна има несумњиво и врло знатних способности за научан рад. Наш Универзитет би могао да даје озбиљне научне раднике. По себи се разуме, и потиче од општег научног духа на Универзитету, да би још лакше било спремити обичне стручне раднике, који су потребни држави. Поред свега тога мора се констатовати, да Велика Школа или данашњи Универзитет још не даје праве резултате и да ми нисмо задовољни спремом већега дела својих ученика. Обично се мисли да је томе узрок, што семинари, институти и лабораторије нису снабдевени за научии рад. Ма даје то практично питање, које ми расправљамо у својим седницама, затим с министрима просвете, и ја зато о њему не могу детаљно говорити, ипак, због горњег мњења и ради обавештења шире публике, морам ово утврдити: Има доста да се допуњује и ноправл>а у свима установама Уииверзитета; било би врло нотребно да многе добију и веће субвенције. Али

ми са семинарима, институтима и лабораторијама не стојимо тако лоше, као што се по правилу представља. Шта више, има семинара и института философског Факултета, којима би на средствима и субвенцијама могли да позавиде многи Универзитети Аустрије, Немачке и Француске. Разуме се, ја држим, да ми не можемо одмах имати скупоцене Физичке, хемијске и техничке радионице као старе културне државе од 40—60 милиона становника; и до тога ће се доћи временом, сталпим набављањем средстава по утврђеном плану. Па ипак су и наша Физичка и хемијска радионица и данас доста добре. Много су веће незгоде с просторијама за ђачки рад, и то вреди за све Факултете, иарочито за технички. Борба за просторије је сталаи и готово главни посао сваке Универзитетске Управе има већ неколико година. Помажемо се само привременим мерама. Али и о том се уиутрашњем и адмиПистративном питању пећу даље бавити. Поменуо сам га само зато, гато је оскудица просторија иесумњиво један од узрока, гато се па Универзитету не може да развије пун рад.