Nova iskra

— 111 —

С. РоКСАНДИЋ

А. с1е 1 _Јаррагеп1 1 јн сћгопоЈо^Је Ле8 еро^иев д1ас1а1гев е(: Гапслеппеке с1е Гћотте. Кеуие Јен циевНоп« всЈепИПгЈиев 1906. с. 362—384. 18 Антропогеогр. проблеми Валканскога Полуострва. Насеља српских земаља I. 14 Љ. Јовановић. Стогодишњица српског устанка. Засебно издање Акад. Наука. 1904. 15 Основе за геограФију и геологију Макед. и Ст. Србије Београд 1906. (Издање Акад. Наука). Књига 1 ('. 191. 16 То ми је саопштио г. Др. Радивој Симоновић у Сомбору. 17 Западне, приморске стране Велебита, од Сења до Бага, голе су и кршне, права каменита пустиња. По њима се виде растурене и једна од друге врло удаљене по I, 2 или 3 куће Подгораца, који не могу од земље живеги, слабо и од рибарства. Они од њих који су имали телесних мана, ишли су и просили по Хрватској, Славонији и Срему и враћали се са сумама, које су биле знатне за ово до крајности сиромашно становништво. Због тога постане просјачење главна зарада већине Подгораца. II здрави су се правили и праве глувима, немим. слепим, научили су се да изврну руку и прсте и да се учине богаљима и ишли су и још иду у прошњу у поменуте земље. У новије време иду у Америку, али само

као просјаци, често као лажни просјаци. Рада се не прихватају. Међу онима који су се вратили из Аме^шке, има их имућних. Код куће су, разуме се, здрави, и људима од свога ионерења с много веселости причају своје обешењаклуке. 18 Мислим да овом даљом тврдњом не казујем обично опште мњење, у које се може сумњати. Ми несразмерно више говоримо, него што радимо. Многи имају ту особину да мисле да су урадили, кад су говорили. Даље, махом више полажу на право да говоре но на право да раде. Ја сам чесго правио опсервацију, да је многим нашим људима главно да се изговоре, а особито да некога представе у рђавој светлости и да направе досетку на његов рачун, а разуман човек може водити и расправити ствар како хоће — онима првима, изгледа, није до тога толико стало; главно је да су они речима доста учинили и себе задовољили, Можда у ту групу спада и то, што су многи наши задовољни, кад су установилт^начела рада или управо написали програме, задовољни су толико, да после не мисле озбил^но о акцији и конзеквенцијама, који су управо с.ве; прво је без другога бесиослица. Треба да наступи генерација, која ће и у политичком животу сматрати за блебетање говор и говорништво без праве и смишљеие акције. У нас се сада на такво говорништво (•увише много полаже. 19 Врло је чест случај, да људи велике научне активности немају кад и не мисле много па угодности живота, нарочито у млађим годинама. Ко се тада сувише раекомоти, он олабави, и комодитет му постаје главно у животу. Боље је остати природнији и мањим задоволЈан. Али не треба то узети као принцип и с намером гледати да се постане некултуран. 20 Каит (Ап1;ћгоро1о§г1е с. 134) их зове лажним талентима, који се сами намећу и свима и свакоме доказују своју вредност. Познају се, каже даље, по томе, што у мучне и Борба трудне сгудије и испитивања не улазе, не знају их, објављују да оу дух наука обухватали једним наиором и једним потезом. »Бхевег ЗоМа^ М, 'шс <3ег с1ег СЈиаскваЊег ипД МагкЉоћгеЈсг, (1еп Рог^зсћгШеп т \У13зеп8сћаГШсћег ипс! зШИсћег ВПскт^ већг пасћШеШ^." 21 То прецењивање себе често се опажа и на млађој литерарној и филозофокој генерацији немачкога језика; и нама су га донели наши немачки васпитаници. Али је и код једних и других погрешан и повод: изопачено схватање Ничеових погледа онадчовеку. Види : Р. Шеизс^м ЈепзеМз уоп Ои1; ипс1 Вбве. Ве1р218' 1903. Али и независно од тога, некритично прецењивање себе обзлежје је научних скоројевића или скоровечерњака (раг-уепи), који се чешће и лакше јављају у нашој младој средини, но код народа старије културе и науке. 22 Н. V Не]тћо11;2. Уог1га§-е ипс1 Кес1еп. У1ег1е АиП. Вапс! I Вгаип8сћ\уеЈ^ 1896.' с. 19. 23 Млади л 3 уди од погледа и од праве научне методе могу наићи, нарочито у првим годинама, на сметње од најближе и сродне научне околине, нижега научнога ступња, затим на суровије и мање веште сметње код оних, истина школованих људи, али таквих, којима је наука у ствари сасвим непозната. Сличних незгода има кашто и у научиим срединама много више културе. То не сме да их помете или ослаби. 24 Из много разлога треба и научни радници (кад им послови допусте) да читају одабрана дела лепе књижевности. Није истина да има супротности између науке и литературе, између паучног и литерарног рада. Има