Nova iskra

— 112 —

самоје изме^у неких предотавника науке и литературе, и тада редовно једни не нознају довољно науку, а други нису познати с литературом. Кашто су лошији поводи: оптничарско прецењивање онога о чему се бавимо, не сасвим ретко и књижевничке и научничке таштине. Изгледа ми да од читања одабране литературе остају ови утицаји на паучне раднике. Велика и дубока осеКања вере, љубави, пожртвовања, самопоуздања и нрегнуКа итд. подижу и ојачавају научни полет и производе пријатну и плодну духовну узбуђеност, која се пренесе на научне планове и проблеме, којима сте заузети. Изгледа ми да се извесним литерарним делима вежба и снажи еластичност мишљења и осећања, или се бар теже пада у ону тромост обеју врста, која каткад и на праве научнике наиђе. — Даље, читањем тих дела постаје се или остаје се више човек. Јер стална научна преокупација често учини, да се у другом човеку тражи и цени само научна спрема и научни дар; остале, готово више људоке особине се подцењују, или се и забораве. Познато је, колико та дела номажу развијању укуса, а затим подстичу на опсервацију себе самога, нарочито својих слабих особина. Напослетку, сваки радник велике научнс нреокупације нема довољно људског искуства, постаје наивним, често до невероватноће. Треба без устручавања нризнати, да се често с чуђењем види, колико се сазна о жиноту из једнога ваљанога дела данашње књижевности, То, истина, није све за употребу, чак је боље само најпотребније употребити, али се живот разумева и охвата, а то је пријатно као и свако друго сазнање. При томе ће се прави научни радник оачувати од рђавих утицаја литераризма, нарочито од тога, да сувише тражи Фразу, тз \ лепу фразу, или да му Форма ностане преокупација. Он зна да је корисније употребити исто време на тражење истине. Кад се она озбиљно тражи и кад се дубоко мисли, често искрсне сама она реч и Фраза, које најбоље исказују мисао. 28 Познат је наш лак и површан снтузијазам и трчање за социјалним, литерарним и научним новинама и правцима. Међу тим иравцима било је свакојако и таквих, који потичу од општих прилика и од расположења и осећања народне душе, али је несумњиво врло много других, који нису редовна еволуција народног осећања и мишљења и који су, изгледа, наметнути нашем младом и неискусном социјалном организму. Особито изненађује, што се код нас огромном већином сматра да ново, млађе, напредно мора бити боље и у науци и у социјалном животу. У нашем друштвеном, литерарном и научном животу има много таквих иојава. Ја Ку, не оцењујући, само обратити пажњу на неколике од њих. Критична студија, с доста духа, могла би из тих појава извести многе црте наше народне душе и њених промена. Литерарне и неке социјалне променс могу се у неколико извести из дела Др. Ј. Скерлића (Омладина и њена књижевност. Засебно издање Академије Наука 1906.), у коме је представљена историја литерарних и социјалних покрета у већем делу прошлога века. Прима се одушевљено и, чини ми се, често неразборито свака новина, која је дошла са стране и развија се у књижевности и народу. Покрети се тичу поглавито Срба у Аустро-Угарској, нарочито у Војводини, а у Србији су захватили само нешто интелигенције и неке варошке слојеве. У четрдесетим и педесетим годинама су сви школовани људи велики »Славјани«, дубоко уверени у надмоћност великог словенског племена над Галима и Тевтонима и ватрене присталице чешких и руских мисли о »изнурености западне Европе«. Затим се почиње да јавља »србскост«, али врло задахнута немачком сентименталношћу и под утицајем »гњурања у немачко море«. Јавља се омладински покрет с разиоврсним, али поглавито новршним патриотским идејама: бурно одушевљење, оппјање речима, праска и бескрајно брбљање и тзв. добра воља. Нарочито се у Војводини претеривало одушевљењем и, изгледа ми, да је тамо било завладало неко болно одушевљење. После тих силних речи настаје бесплодна политичка борба, затим периода малаксалости и прибирања.

У Србији, која изгледа реалпи.ја, није много боље. Само помињем олигархијске и династичне борбе, затим једну кратку периоду о почецима већег националног рада, па уставне борбе. Земља мала, а врло еластична: одјекне и распростре се по целој земљи мало јачи покрет. Браћа Радовановићи су превели Дарвина и Хекла, и дарвинизам и култ природних наука обладао је свом интелигенцијом, па се раснростро и на многе сељаке који читају. Светозар Марковић је социјализмом освојио не само већи део интелигенције, већ и врло много сељака. Познато је, како је јак утицај имао Васа Пелагић са изопаченим »најновијим« погледима и својим рецептима, и то поглавито на средњу интелигенцију, затим на раднике и оељаке. Интересантно је, да се сваки од горњих и ових покрета за неколико година раепростро. То је још чудније, почем су већина од њих били без правс везе са животом. Противно горњем, народ у Србији разборито, пажл^иво, готово сувише опрезно прима новине, којо се тичу материјалне културе и његова живота. Није ни у том погледу старовера, али не трчи, тражи да види и да се увери. На овај разуман начин је примио земљорадничке задруге, многе нове земљорадничке справе и начине рада. Откуда та разлика у примању литерарних и социјалних новина с једне и новина материјалне културе с друге стране? 26 Кант је (АпШгоро1ој»1е, ћегаивде^ећеп ип(1 ег1аи(;ег(; уоп Ј. Н. v. Клгсћтапп. ВегНп 1869., о. 128., прво издање 1789. г.) с разлогом утврдио, да лов на вицеве »тао1и 8е1сћ1е КбрЉ шк! екеН; (1еп ОгипсШсћеп насћ^егас!е ап«. 27 Погрешно је мислити да сви проФесори морају бити особити научни радници. И на најбољим страним универзитетима је мало таквих проФесора. Тим универзитетима даје вредност средњи научни елеменат, али одличних наставничких епособности, који предаје, обучава и спрема познате солидне стручњаке и раднике разновроних државних и нрактичних послова. Али сви проФесори се морају трудити да постану одлични наставнци. Код свих проФесора Универзитета треба да поотоји тежња, да ступе у контакт са животом и да мисле, баве се и предају о питањима, којима се народ обавештава, заступа и брани или економски снажи. На нашем Универзитету се и у том правцу почело радити. Све струке могу наћи горњи контакт. У Бечу га је и математика нашла: предаје се на филозофском Факултету: УегзЈсћегип^втаШетаИк и МаШета1лвсће Ц^аМаИк. Познато је да је професор геологије Е. Виезз, знаменит због својих теоријоких погледа, исто тако знатан и за практичну геологију: он је био главни Фактор при довођењу алписке воде у Беч, при регулисању Дунава, на рударским пословима у Прибраму итд. Треба на нашем Универзитету све више маха давати реалним и нрактичним струкама, које су за последњих 50 година свет промениле; поред практичног значаја, оне су кадшто и водиље теоријске науке. Нарочито треба што пре основати аољоиривредни одсек, који је и законом о Универзитету предвиђен. Универзитетски Савет је уверен, да се без пољопривредног одсека и праве пољопривредне науке не може развити велика и рационална пољопривреда у Србији, и зато је свршио ове претходне послове, који су потребни за оснивање пољопривредног одсека и поднео је о том предлоге министаротву просвете. Али се у том министарству наишло на индоленцију, која ће нас натерати, да побегнемо у јавност и да отуда заступамо своја мњења. — У Немачкој је шездесетих година прошлога века иницијативом хемичара Либига створен пољопривредни одсек на Универзитету у Хали. Доцније су основани пољопривредни одсеци уз филозофски Факултет или уз техннку у Минхену, Бреслави, Гетингену, Гисену, Хајделбергу, Килу, Кенигзбергу, Лајпцигу и Тибингену. У Италији и Француској су на многим универзитетима сгворени одсеци пољопривреде и других практичних струка. 28 Један народ нема драгоценијег канитала од од г личне универзитетоке омладине. И кад није потпуно на своме месту, треба је строго, али с нажњом и љубављу