Nova iskra

— 98 —

— То се не наплаћује!.. Многи су се чудили томе и називали га сулудим. Чудио сам се и ја. Понекад, кад би ми сврнуо, и запиткивао сам га: — Ама рашта ти то радиш?.. Што не иђеш кући и не славаш мирно к'о и други?.. Што се ти бринеш за пожаре?.. — Тхее, — вели он и некако стидљиво узвија главом. — Тако... — Ти радиш што нико други не ради. — Па... баш с тога и радим што не раде други, — одговара ои, немирно премећући штап из једне руке у другу. — Зар и ја нијесам чојек? И зар да овај свит нема никакве Фајде од мене?.. Нико се није родио да живи сам за се, вего да и другијем буде од Фајде... Алах џелешануху тако је наредио и тако се радило у старе земане... Тако радим и ја... — А зар не можеш друкчије радити, него скитати се по ноћи, болан?.. — Није то скитање, — вели он ватреније и почне се љутити. — Не скитам се ја беспослен... Ја, еФендум, не могу бит' кадија, не могу бит' хоџа, јер нисам учио, не могу бит' трговац, јер немам пара, пе могу бит' ни хећим... Не могу бит' друго вего што сам... А кад не могу друкчије бит' од Фајде свиту, могу барем жедну дати воде нек се наније из моје ћупице и могу чувати народ да не гори. Па, ударајући штапом по тлима, издигне главу и готово почне викати: — Ја хоћу нек ме и након смрти неко спомене и нек рекне: Алах рахметиле!.. Нисам ја к'о неки и неки, што имају свега, а ником од њих нема сриће... Они не мисле ни на кога, вего на се... Јок!.. Ја нисам к'о они!.. Ни пару њихову, ни ништа њихово ја не би примио, да би умро од глади... Душа им је губава, па су им и паре губаве... Они... они... они... И ту већ не може сједећи да говори, него устане и са неким чудним заносом наставља: — Ама на другом свиту они ће нлаћати!... Тамо их неће нико сачувати од ватре и огња живога!.. Ни ја им нећу моћи помоћи, јер сви дењизи на свигу пе би могли утрнути ватру око њих и облакшати им муке... Они ће горити под својим дукатима, јер ће вазда киша огњених дуката падат' им по голим леђима, а ја ћу мирно затутунити под каквом јабуком у џенету, под покровом од бехара, а бумбули ће ми пивати и хурије ме нудити алвом и медовином... Алах ће ми гори платити, што ми овди нико гглатит' не може... И, узбуђен, баца цигар, граби своју ћупицу и хита, јури, иде даље, уз чаршију. Други пут, кад дође, почне уздисати и ударати се шакама у прса. — Рђав је свит, рђав, рђав, рђав, — вели, а отеже трепавицама, као да ће намах заплакати. —- Није то к'о у старе земане, кад је правда по земл>и ходила, кад су овнови били к'о волови а шенишно зрно к'о кокошиње јаје... Све ношло наопако!.. Законоше не припознају законе, људи

се одрекли и вире, и носта, и дбве, иа само зло раде; цареви се затворили у палаце па се само о себи брину а не ходају више да својим очима зло виде и да га утуку; мулући се дижу један на другога, крве се, кољу, отимају... Све рђаво, рђаво, рђаво!.. И љути се Алах на нас и бије нас неродним годинама и иушта болести свакакве да нас науче памети, а ми јадни и ћорави па све то не видимо и не^емо да видимо... Ружно, ружно, ружно!.. — Ко зна! Може бити и боље! — велим ја, нудећи га кахвом. — Све се може на боље окренути! — Не може! — дочекује он одлучно и иресијеца руком по ваздуху. — Ие може то тако... Од злих људи родиће се гори... Пајпошл.е ће и иа небо ударити, окренуће пушке и топове на небо, само да раскују оно сребро и злато са мисеца и звизда... Мало ће им бити земаљскога злата, па ће ударит' на небеско... II тад ће бит' кијамет!.. — Их, зар кијамет? — Хоће!.. Појавиће се млоге јангије и све 11 е почет' да гори. Читава земља буКнуће у пламену и зарумениће се к'о гвоздену јабуку кад извадиш из ватре... Крупне искре летиће под небеса к'о златне лепирице... Дим ће заклонит' сунце, к'о кад мрким чашаФом заклониш огледало. Ко се сакрије од ватре, удушиће се у диму... Пичаће људи и пиштаће к'о гује, врискаће жене и дица, цијукаће и цвилити тице, рикаће лавови, бикови, међеди, завијаће пашчад и вукови, али им све помоћи неће и у диму изгубиће им се гласови, те ће наличитн стењању и уздисању... То ће издисати земља... А тад ће Алах џелешануху пролити мало воде, мање вего у ову моју ћупицу стане, и ватре ће нестати. Зем.ља ће бит' само једно згариште, црње и пустије од поноћи... Мени, готово, дође да се засмијем његовим нророчанствима и једва се уздржавам. Ипак, да га не наљутим, иитам и распитујем даље! — И онда више неће бити свијета? — Хоће, — вели он озбиљно и као замисли се. — Стари су људи говорили, да ће Алахнаново створити свит. Јопет ће га створити од нпшта к'о и ирије... И земља Г>е јопет окитити се зеленом дибом и кадифом, озелениће и оно пгго је прије голо било, јопет ће пропивати тице и оживит нова, хајирли живипа; а нови, све добри и поштени људи, почеће славити Алаха к'о што су га славили у старе земане... — Па хоће ли брже тај кијамет? — питам ја, осмјехујући се. — Брже. —- Када? — Не знам, ама је почело. Зато се ја и бојим ватре и чувам свит, да још не изгори... — А што чуваш, кад је рђав? Хакија ме погледа са сажаљењем. ♦ — Још на свиту има понеки добар чојек, има и максума, на њих треба чувати... Чувај и хиљаду зликоваца, само ако је међу њих заи'о један добар чојек... Добар не сми страдати...