Nova iskra

— 100 —

II, вндећи да се сувише дуго з<чд|»жао, м.чхне главом као да вели: »Не разумијеш ти то" и одлази из дућана. Пошто му мати умрије, — а никог више ннје ни имао него матер, — многи су држали, да ће се окаиити стражарења и шетња по иоћи. Остала му је била у нашљсство: једна кућица, негато иокућства, а, како су иеки тврдили, и псколико дуката готовине, јер је прилично зара!)ивала ткући туђе безове. И говорило се, г.ако Кс он свс, оснм куће, нродати, гга отворити какав дућанчић и почети да ради. Неки су га и савјетовали да учини тако. Али узалуд!... Нијс се могао ни иуна три даиа смирити и онет сс појавио у чаршији са својом ћупицом и својим штапом. Опет почео стражарити... — Болан хакија, што се не смириш? — питали га. — Смирићу се на оном свиту. — Ти волиш шетати него радити. — Ја не радим за се. Алах ми је иаредпо да радим за друге... — Сулуд остаје сулуд! — говорили су л.уди и пупггали га да иде с миром. Једино тројицачетворица бакала што су га задржавали дуже него прије и више га вапиткивали. А најчешће га питали за дукате. Неки су рачунали, да му нх мати оставила до двадесет, други су додавали и до педесет, трећи су тврдили да има пуна стотина. Бакали су га наговарали, да им покаже новце или да им позајми. Узалуд се клео да их нема, нити да зна за њих, — нијесу му вјеровали. Пребацивалн су му како је себичан, како их сакрива. И то га је ; готово, на плач нагонило и он је бјежао од њих, бјежао трком, јурећи, као да га голим ножеВима гоне.... Једне иоћи дижс се читава узбуиа готово у свима махалама. Два топа са тврђаве огласише пожар, трубс ватрогасајца као да су јаукалс кроз помрчнну. Узбуђена свјетииа комешала се улицама, диж.ући силну граЈу, резе на вратима штекНале су, шкрипали канати на прозорима и рашчешл>аие главе повиривалс су и::а 1 бих , уплашепо звијерајући око себс и дрсчећи... Све уплашено, узбуђепо, узрујаио... — Шта гори?.. Ђе гори ? — питао је свак. — Чије је ? — Јс ли осигурано?.. Па и ја, чим сам Цзашао из врата, зграбио сам за раме првог пролазника, који је бјесомучпо јурио, и силом га задржао. ' 4 — Шта гори? Ак. — Не знам... С тога и трчим што не знам... Ухватим другога, који је био мирнији и који је долазио с друге страпе: — Шга гори? — Ситница, — отпрсну он. — Кућица једна! — Чија кућица? — Сулудог хакије... Сваког чув'о, а себе не сачува... Не зпам ни сам шта мс је уираво гоиило, али сам пошао што сам могао брже кроз криве,

вратоломне сокаке, према мјесту, гдје се налазила хакијина кућица. Нити сам се освртао иа кога, ни кога поздрављао, и ако сам сусрео пеколицину познаника, који су, галамећи и псујући, враћали се иатраг, очевидно незадовољни што су се узбунили ради таке ситнице и што нијесу имали прилике да посматрају како гори каква иеобична, величаиственија зграда. Хитао сам и, готово, каскао, бојећи се да не закасиим, као да ћс ми и читав пожар одлетити исиред носа иопут железничкога воза. И инак сам закаснио. Кућа, и оиако трошиа и стара, изгорила је као дапгчара каква; сад се моглс видјети само развалипе, изнад којих су стрчале три-четири краће греде, као црне, поломљене гране иа стољетном, тропшом, окрханом храсту. Изнад развалина још се днзао густ, тежак, загушљив и смрдл.нв дим и иовијао се но чаршији, носећи собом ионеку варницу, које су избијале са дна куће, испод изломљеног, растуреног, срушенога крова, вшие кога је и сад заигравао танак, лаган, испрекидан пламен, пузао се као змија уз дим и оиет ишчезавао. — Све изгорило? — запитах јсдиог полицаја, који се бијаше наслонио иа оближњи зид и гледајући развалину мирно звиждукао. — Све, — одговори он сухо. — А заиалило се кад хакије иије било дома? — Да је чув'о кућу, била би здрава, — дочека полицај подругљиво. — Зато је и запаљепа, јер се знало да њега нема, да оп чува туђе... —■ Како ? Полицај зијевну. — По пеким зиацима познало се, да је кућа покрадсна, па онда запаљена, — рече. — Чуло се било, да хакија има нара... Он хтједе још нспгго рећи, али, тога часа, иал } езе хакија. Био јс подсран, иагорио, гарав. Ни штапа, ни ћупицс имао није, него, сгењући и јечећи, опако се. мотл_.ао кроз свијст који је јогп био заостао да гледа развалиие... Ја му приступих и дирнух га за рукав. — Аха!.. Ти си?.. — отегпу он и застаде. Дош'о, зар, да сеириш? — Ја. — Вто, поробише ме... И кућу ми отеше! уздахну хакија. — Бездушници! Хакија стиште шаку. — Рђав, рђав је свит! — рече готово нлачући. — Све пошло наоиако... Зли људи! — Зли!... — А ја их знам! — узвикну гласније. Макар што ме држе за махнита, ама ја знам своје дугнмане... Све, све их знам!.. Полицај, који нас је слушао, одмакну сс од зида и ириближи се. — Зар знаш? —• запита вадећи некакву биљежницу и спремајући се да пише. — Знаш их?.. — Кога? — запита хакија и зажмири мало. — Лопове.