Nova iskra

— 151 —

г-лђуј цвеће и плети венце — да ли ћеш му тиме бити блШ®се! ? И они су у .1епбо|»г,чрду одиста плели венце и до њих је дошла горка усномена на часове кад је л.убав морала ућутати пред суровијим гласовима; и они су могли довољно кајања поцрпети из строгих црта око затвореиих уста гробовских. Било је то суморно, тешко време, али је оно имало н своју добру страпу, јер је приближило матер и сина ближе но што су били већ од толико и толико година. Јер, и ако су осећали једно према другоме велику љубав, ипак су се чували једио од друго; у њиховом давању и примању било је исвесне уздржљивости, која је датирала из оиога доба кад је Нилс толико порастао да ниЈе више могао седети на мајчином крилу; он се бојао од њене гхлаховите и претеране природе, а њу је опет непријатно дирала његова уздржљивост, рвегово оклевање. Али сад бејаше живот, својим давањем и примањем, својим подизањем и сузбијањем њихова срца припремио како би их у брзо једно другом сасвим дали. Пије било прошло нн два месеца од погреба, а госпођа Лнне се разболе јако, те је неко време њен живот бно у опасности. Страх за ово неколико недеља потисну пређашњу бригу у страну, и кад се госпођа Лине почела опорављати било је и њој као и Нилсу као да се између њих и свежег гроба уметнуо читав низ година Нарочито се госпођи Лине учинило да је то било давно, јер је за све време болести била уверена да мора умрети; она се бојала тога, па чак и сад, кад се већ опорављала и кад је лекар изјавио да је нестало опасности, она се није могла отрести ових тужних мисли. Наравно да је ово опорављање било јадно; снага се повраћала тако рећи кап по кап и као с неким упорством; не благ, лак умор, већ нека неспокојна малаксалост с неким тешким осећањем о немоћи, нека вечита, незадовољна жудња за снагом бејаше је обузела. Мало по мало па се и овде појави промена. Стаде ићи брже на боље, снага се враћаше, али мисао, да ће се морати ускоро растати са животом, не одступаше никако већ је почивала на њој као нека сен те ју је чинила неспокојном, тужном и жалосном. Једнога вечера, у овоме времену, седела је сама у баштенској соби па гледала напоље кроз отворена двокрилна врата. Дрвеће у башти скривало је злато и жар сунчевог заласка; само на једном једином месту зјапила је једна као крв црвена мрља између сгабла те је сунце, својим затворено златним бујним зрацима, стварало зелене боје и бронзасто-мрки реФлекс на тамном лишћу. Горе, повише немирних врхова од дрвећа, јурили су мрачни облаци преко црвена неба остављајући за собом у своме бежању, мале отпатке од облака, мале узане комаде од растурених облака, које је сунчана светлоот потом бојила јасним руменилом.

Госпођа Лине је седела и ослушкивала хучање ветра и пратила лаким кретањем главе неједнакост у надолажењу и опадању ветровом, који би час з &Фијукао силно, па онда још силније и онда се изгубио. Али, њене су очи биле далеко одатле, много даље и од облака у које су гледале. Бледа, с изразом бонога неспокојства око угасито обојених усана, седела је она у своме црном удовичком оделу. Па и њеним рукама бејаше овладао немир, јер су дебелу, малену књигу на њеном крилу неирекидно превртале тамо амо. То бејаше Русовл.ева Хелојза. Свуда унаоколо око ње бејаху још и друге књиге! ПЈилер, ПЈтаФелт, Евагд и Новалис, као и повеће књиге с бакрорезима од старих цркава, градских развалина и планинских језера. У том се отворише врата унутра, из задњих соба чуше се кораци, и Нилс се појави. Бејаше учинио подужу шетњу дуж Фјорда. Од свежа ваздуха бејаху му се образи заруменели, а ветар као да се још играше по његовој коси. Напољу, на небу, преотеше међутим маха тамно-плави облаци, и понека тешка кишна капљица стаде ударати о прозоре. ј.Нилс причаше до које су висине таласи ударали, колико су морске траве и шл>ама Избацили на обалу, шта је видео и с киме се сусрео; и док је то говорио, он покупи књиге, затвори баштенска врата идобро притврди прозоре. Затим седе на столицу крај ногу своје мајке, узе њену РУ К У У СВ0 ЈУ и прислони образ на њено крило. Напољу је сад било све црно, а киша удараше пљуском о окна нрозорска и гесимс. — Сећаш ли се још, — рече Нилс, пошто су дуго таки седели без и једне речи, — можеш ли још да се сетиш, како смо често седели у сутону овако и полазили у авантуре, док је отац разговарао у канцелирији с управитељем имања Јенсом, а служавка Дујзен у трпезарији клапарала с посуђем за теј ? И кад би затим донели лампу, а ми бисмо се обоје разбудили и пренули из чудне бајке у пријатну стварност; али ја знам још врло добро, како сам свакад мислио да бајка због тога још није престала већ да се тамо преко, под брежуљцима у правцу ка Ринкјебину, и даље још наставља. Он не опази тужни осмејак у мајке, он осећаше само како га њена рука лагано милује по коси. — А знаш ли још, — рече наскоро потом она, — колико си ми нута обећавао да ћеш се укрцати и отлловити на великом броду и донети ми све лепоте овога света кући, кад будеш одрастао ? — Дали још знам! Хтео сам ти донети зумбуле, јер си ти тако волела зумбул, а исто тако и онаку палму као што је била она што је пропала, као и стубове од злата и мермера. У твојим причама је било увек толико стубова. Сећапт ли се још? — Ја сам очекивала лађу — не, буди миран, сине, ти ме не разумеш — то није било ради мене, то је била лађа твоје среће ... ја сам се