Nova iskra

— 155 —

Исус је говорио; и Заведеј и Салома повероваху му. И сви су били пуни неисказаиог узбуђења. Али Сараја није била ни најмање тронута, јер је помишљала да јој је пророк узео оног кога је волела. Јован је продужио и дал,е да постуиа с њом нежно; али ни најмање није опажао њено бледило и тугу у њеним очима. У част Исусову била је код Заведеја гозба, на коју су били позвани и суседи. Сараја је помогла Саломи да услужи госте. Видела је да је Јован био најомиљенији пријатељ пророков, и разумеде да он, без сумње, иеће никад бити њен. Дрхтала је тако јако, да је исаустила једну чинију, која се сломи и просу на земљу. Исус се умеига да не буде карана. Али она не имаде храбрости да му се захвали. Истог дана је нашао Исус у шупи где је прала судове. Он јој рече: »Кћери моја, зашто си збуњена у свом срцу? С( Али она побеже, не гледајући га и не одговоривши му. * ' Јован је остао неколико недел>а у КаФернауму, радећи свој рибарски занат, да би прикупио нешто новаца за нов пут. Сараја је долазила непрестано да шије са Саломом. Она је биле толико тужна, да је старица најзад то опазила и рекла јој: »како може човек да буде тужан, кад зна за добру вест, и верује у долазак царства божјег?" Млада девојка помисли: »Моје божје царство је било кад ме је Јован волео; и моја би добра вест била која нежна реч из његових уста. (С Оног дана кад је Јован опет отишао да тражи Исуса, није имала снаге да сакрије свој бол. Потрчала је за Јованом и стигла га на пристаништу. „Јоване! мовикала је, преклињем те, не одлази!" Обесила се о његове хаљине; али, поцрвенивши од гиева и стида, он је баци на плоче. Људи који су се наишли ту ругали су јој се; деца су ишла за њом са заједљивим узвицима; и она се врати јецајући код свог оца. Од тада се није више усудила да оде код своје суседке Саломе. Остајала је код куће, поред свог слабог оца. Кад су била код куће, њена су је браћа посматрала с мучним сажалењем. И по некад су говорила међу собом: — Њу је без сумње узео у своје руке демон; тражићемо од учитеља да је ослободи њега. Али кад су му о том говорили, Исус им је казуо: — Оставите је. Дух који господари њом сада је моћнији од мене. # * ... Једног дана Исус дође у КаФернаум да се мало одмори. Овог пута пратиле су га одане Галилејке: Јованка, Сузана, Марија КлеоФаса и Марија Магдалена. Сараја је нео^ређено знала која је била Магдалена, те помисли: »Ова ће можда знати какав лек моме .јаду".

Удеси тако да се сретне с њом на једном пустом месту, новери јој свој јад и рече јој: — Ти која си љубила, помози ми! — Да ли сам љубила? рече Марија Магдалена. Не знам. Али све моје жудње, кад сам их задовољила, претвориле су се у горчину, и остави./1е су само пепела на мојим устима. — Бар си их задовољила, рече Сараја. Волела бих да и ја упознам ту горчину и жваћем тај пепео. — Јадно дете! рече Марија. Нашла сам једину љубав која не вара. Воли, као ја, Сина Бога Оца, оног који има речи вечног живота. — Ја га мрзим, рече Сараја, јер због њега патим; и, због тога, не верујем његовој речи. Она је нитала једну стару Египћанку; пила је напитке; изговарала је мађијске речи; али ништа није могло утешити њен . јад; и, дан и ноћ, слика Јованова је мучила жудњом, од које се сутпило њено тело а крв тровала. * " * Кад је дошло време Пасхи, хтела је да иде са својим родител>има у Јерусалим, који је био удаљен за два дана хода. Њена мати похвали ту побожну мисао и од ње се надаше оздрављењу своје кћери; али је Сараја хтела само да се ириближи Јовану. У крчми где су били одсели, дознадоше за хашнење Исусово и његову осуду. ...Јован и Марија, мати Исусова, и Јованка, Сузана, Марија КлеоФаса, Вероника и Марија Магдалена пра,тили су мученика тако близу, колико им допуштало оделење римских војника. Сараја се придружила Галилејкама. Бол Јованов јој је био одвратан за гледање; али је говорила себи да ће се, носле смрти свога учитеља, Јован, временом, сетити своје драгане. Први клинац се забоде у руку мученикову и раздера му жиле; крв поцури а тело се све издиже и згрчи. Али како Исус и не јаукну, Сараја се не сажали. Крст би усправљен; мученик је висио на њему са четири ране. Силно јецање жена расло је без прекида, пробијајући жагор светине која је светковала. Сараја, непомична, гледала је ствари као да се оне нису у збиљи догађале; чинило јој се као да је она умирала, и као да су су она јецања била ридање њеног срца за њу саму. Затим, кад Исус проговори: кад рече Јовану и Марији: »Ово је твоја мати, ово је твој син, с( она разумеде да је за њу све било свршено, и као глупа, бројала је и преко своје воље црне капи које су падале једна гјо једна с ногу Ису•сових, — затим обележене тачке на коцкама које су војници, клечећи, редом бацали. Али кад распети, у извесном тренутку слабости, иовика: »Оче мој, зашто си ме оставио?" она осети у исто време и ужасно олакшање и почетак саучешћа, рекавши себи: »Па и оваЈ умире у очајању.« И како се, у исто време, жалопојке жена удвојише и како се Марија, мати Исусова, спу-