Nova iskra

— 227 —

Срби из села Стамчева у Банату

Каиетан: Кога с ногом? Благоје: Та онога без ноге! Каиетан: Кога без ноге? Елагоје: Та оног са штаком! Каиетан: Кога са нггаком? Елагоје: Са штаком! Онога што су му доктори одсекли ногу. Каиетан: А што су му одсекли ? Елагоје: Па кажу, хтео је да умре од ране, што је добио на Јавору, тта сад иде без ноге... Зар ви не знате оног с ногом? Кииетан: Не знам. Нисам га видео. Елагоје: Па све проси пред црквом! Каиетан: Хм! Елагоје: Ух, Боже! (Стресе се). Овакав бадрљак само! Боље би му било сто пута да је умро! А он ништа — жив! Па још пуши! Нигата му, каже, пе шкоди! Каиетан: Па дабоме ! Благоје: Само то ми се не доиада гато проси. Каиетан: Па мора да једе! Елагоје: Знам! Али он кад је у рату изгубио ногу, треба да му се плати! Лепо да му кажу: на ти, брате! Хвала теби који си за нас пролевао крв и таке ствари... Човек је у неку руку — то се види — како да кажем?... изгубио ногу, иде на пггаци! Сад њему треба да једе, да пије. Хоће богме и лулу дувана... Човек је... Каиетан: То је лепо гато је он за своју земљу осакатио себе. Али за то он не може тражити сад да буде саветник. Видите: сваки онај, који је пролио крв за своју земљу треба

да се рачуна у срећне, јер је се одужио својој мајци, својој земљи. Сваки је дужан својој землш, землза није никоме иигата... Елатоје: Б, знам и ја те вагае ФилосоФије! Знам ја ако ћега и »земља јеси у земљу отидегаи«! Али, дај ти, брате, гатогод у жива уста! Видите: то је чисто, како да кажем?... то је страшно погледати! Довде одсечено — а човек хоће хлеба! Па сад зар да проси? Мора! — Не може да оре, не може да копа! Па још може бити по неки пут слабо што и напроси. Бре, да је мени власт; ја бих знао шта бих радио! Ја бих лепо из куће у кућу. Уђем унутра — седи газда и једе питу од ораха. — „А, ти једега гште? сс „Једем! с< — А је ли крв јеФтинија од ните? А камо ономе онде с ногом? „А шта ме се он тиче? сс — Ха, не тиче те се, је ли? Дај овамо докторе! Један, два, пет — колико их треба! Деде, сеци! Сеците му ногу овде! Јок, јок, не иитам ја треба ли или не треба — сеци ти само! Тако! Сад види како је ономе онде! Ха, синко! Каиетан: (видећи да се с Благојем не да објашњавати у вишим регијонима, сцусти се ниже): ТаКО је, таКО је! Али ће они и добити сви пристојно издржање из државне касе, кад се сврши рат. — Немајте ви бриге! Елагоје: То, то, мој господине! Само ако је то зацело и онолико колико треба да не стоје опет пред црквом и да не проојаче по вашарима. Зар кад би неко због мене изгубио само мали ирст, па ј'а!... А овамо држава... Слушајте!.., Звижди!