Nova iskra

— 228 —

Еаиетан: Не звижди! Благоје: Та звижди, Бог с вама! (Истрчи на врат на нос напоље. Мало иосле врати се нокуњен). Мора бити да је неко вабио вашке. А има и угурсуза па дувају и у кључ. Ту пре, кад је оно Срета ишао у Београд, а онај обешењак Мићин сакрио се за дирек, па пишти у кључ. Сви поскакаше, и сам начелник скочи! После се само вратише •и начелник се врати. Псују онога ко је свирао — и начелник псује, а не зиа ко је!... Ја... 0, брате, ја не знам што је се то тако задоцннла? Да ли је то још кадгод било? Је ли ти? Еј, момче ! Оди овамо! (Механски слуга опет се номоли). Је ли се лађа још кад овако здраво задоцнила? Механски слуга: Не знам. Благоје: Не знаш? Сметењаче! Па шта ти онда знаш? — Шта имаш за ииће? Механски слуга (глупо и смешаћи се) : Свашта! Благоје (канетану): Пијете ли ви ракију? Кааетан: Не! Благоје: И ја слабо... Ама шта да се ради сад? Чекај де!... Је литозвижди? (Ућути и.слуша). — Аја!... Донеси ракије! Не може више ни да се пуши. Већ ми срце иоцрни од дувана (Мехапски момак спусти нреда њ ракију). Пи ' Та ОВО некаква шома! Парна! пи! ПИ ! (Пошто истрбсе иолић, као да му очи мало оживеше, и цео изглед доби мирпе одсудности). — Ала ми је и то лађа! Санћим она иде брже од кола! Да је човек сео на какву му драго мрцину где би био до сада! Пиха! Шта велите на добром коњу? Каиетан (сигурно мислећи на каквог араплију): За ОСам сахата! Благоје: За осам, Бога ми! А ово је већ које доба! Да сам ја само знао 1 ... Него не бих га опет смео товарити на кола. Истииа, његов друг Јоле каже: лако је рањен, сасвим лако; али знате, ранаје! а ја бих њега на кола! Ех, кака је била у мог мајстора кобила!... Еј, ти слепи мишу! Донеси још ракије!... Кобила као срна! Па само овако савије главу. (Извије руку тако здрано, како би му од нрилике изгледао коњ са сломљеннм вратом. Механски слуга донесе поново ракије). Ама зар ТИ немаш боље ракије? Еј ти, пупавче ? Кажи газда-Давиду да ја иштем ракије. »Добре!« Кажи; кажи : »газдаБлагоје!"... Овако савије главу! Ама ту требају руке! Да пукну вукући' Она кад трчи, па све овако (тури главу међу ноге) а ја држи, држи! Па на послетку кад ништа не иомаже, а ја у стог, или у тарабу, у зид, где стигнем! Ништа она под нагим Богом не види, само кад једанпут ухвати хук! А ја у плот, па кад лупи главом, ја мислим: оде до ђавола и она, и ја, и кола, и све! А оно ништа! Па после још иде мирно као буба! Али нико други није умео с њом као ја. КалФа Видак пошао једанпут по бакар на Саву, а она само овако (онет тури главу међу ноге и иснружи браду, као дамује ђем у устима!) Видак испусти узде, па легне у кола, а она све преко чагрћа, па по јендецима, па трчи, па трчи... Звони! је л'те да звони ? Да Платим .' (Онет истрча. на поље, али кад се врати, на његовом лицу бешо нестало несрнљења, и глуна веселост леваше из очи.ју, на које, по изразу мојих земљака, већ почињаше нурити ракија). Какав је то коњ, управо кобила! Мајстор метнуо једанпут један сандук — овако оволики — не

знам шта је хтео ? А она: ђем на зуб, па овако! Па како је летела, онако у авлију! А ко./!а закаче; па стражњи точкови остану пред капијом, а мајстор у капији, а сандук њега по глави, а предњи точкови код ора, а кобила иред кућу, а ми да умремо од... од... ама што су ти одвугле ове жигице... Дај једну жишку! (Механски слуга донесе). Каиетан (говори као више за себе). Како ли је, Боже, сад у Књажевцу? Жена је код матере, чека да се ослободи од бремена. Али су тамо и черкези! Од како смо у рату свега два писма од ње! Доћи ће, вели, чим се породи и дигне; али од последњег писма већ је пет недеља, а Турци дошли на Тресибабу, Черкези ми можда кућу руше и пале постељу на којој ми можда жена лежи... Већ трећи пут узаманце долазим чак с позиције на лађу, с тешком муком измољавајући допуштење од команданта... Не, не може бити! Та ако су — и Турци — нису зверови! Лађа неће, сигурно неће доћи! Благоје: Мајстор је и Бог зна како рад био да се ождреби! Дабогме! јер то је хала, није коњ! Е, али тако... II а у з а. Благоје нешто уморан нешто савладан ракијом, турилши главу међу ноге и нруживши обе руке наиоед, засни. Капетан се предаје својим мислима. За тим се извали на клупу крај нрозора, бацивши пајпре још један ноглед на ламну ко.ја све слабије светљаше и све грђе смрдијаше, и на Влагоја, који поче хркати. Залуд се канетан_ мучи да сведе очи — сан његов беху окупили Черкези. Ероз мртву ноћ чује се равиомерно лупање точкова и узвикивање оних што мере воду с нредњег краја лађе, иа оида пиштаљка стаде будитн успавану послугу на стапичној лађи. Капетан скочи; сабља му се отиште и са звекетом лупи о земљу — Влагоје се трже. Благоје: Нећеш бре! (Као да повучс уздине и нопово заспи). Каиетан истрча на поље у свеже јутро. У трк дотрча до станичпе лађе и докопа бачен алат с лађе која долажаше, и стаде је вући себи. Агент, страп држављанин, са златним первазом око каие, жандарм и станична послуга већ су ту 'Гаман да канетан заметне уже на казук а у гомили света на лађи опази једиу жеиу која издиже више главе дете у повоју. Капетан баца уже момдима, који се чудише његовом нослу, занесе се, и мало што не иаде у воду: Пред гомилом иутника, који излазе из лађе, кшетанова је жена са дететом, за њом њезина мати. Капетаиица, у оној тишми и гурању, падне мужу иа нрси и нреда му сина. Сузе, па онда нољунцн иочеше падати на пуначко детенце, које се пи мало не срђаше на свог досад невиђеног оца, И жена илаче — то се већ зна! И њена мати иза ње — н без тога пе иде! н најзад и детение ототањи. Пређоше брзо преко моста и склонише се у страиу, нравећи места другим путницима који се гурају заједно са својим пртљазима, јер још не беше ни једног кочијаша ни иосача. Еаиетан: Међер ти си жива! (Ухвати је и стегне за мишицу као хотећи се уверити). И овај ма .Ш ! Тп, ТИ, војничеј А шта ти ја којешта нисам мислио! Боже! Боже! Знао сам, зацело сам знао да ћеш доћи. Тако сам баш у длаку рачунао. А напа? (Тек сад угледа ташту и потрчп јој руци). Хвала Богу СамО кад сте сви живи и здрави! Кад је све добро! Каиетаничина мати: Далеко смо од добра, мој синко! Остадосмо без куће и кућишта. На мосту, међу иутницима, иогледа каиетан човека у простом војничком оделу, без десне ноге и леве руке. Каиетан (ташти, с ужасом) : Кути ! (Врзо иреда дете жсни, па притрчи богаљу. Подхвати га руком испод мишке, и номогне му да закорачи једну греду, која се беше испречила на мосту). Да ниси ти, војниче, газда-Благојев син? Благајев син (саставивши ногу н штаку, дотакпе се но војнички каие) : Јесам, ГОСПОДИП -канетане. (Штака га изда н он се придржи за једиу госпу с кучетом и зембилом, која вриспу н одскочп у страну).