Nova iskra

— 234 —

ошпте, човек може у том ггравцу више но птто се мисли. Човек није баш тако склопљен. Ако будете вашу десну руку непрекидно употребљавали, то ће јурити тамо крв у изобиљу, и она ће јачати на рачун осталих удова, док ће ноге, које употребљавате само кад вам је најнотребнпје, сасвим саме од себе мало опасти. Ви зацело разумете ову слику? Гледните само како се већина а зацело и најбоље идеалне снаге овде у земл>и одале искл>учиво политичкој слободи. Видите то па нека вам послужи као поука. Верујте ми: има за човека неке заносне среће у томе да се бори за неку идеју која крчи пута, док је права демора шзација нрипадати мањини која се губи и коју живот, правцем, у коме се развија, побија корак по корак, тачку по тачку. Друкчије не може ни бити, јер је тако тешко и мучно гледати како оно, о чему је човек уверен до дна душе своје да је истинито и право, како ту истину и најбсднији возар победничке војске исмева и туче, слушати како је обасипл.у погрдним именима, па ништа не моћи учинити до то да је човек још више заволи, да још с већим поштовањем клечи у срцу пред њоме и да гледа у њено лепо лице које се колико блиста од лепоте толико показује и величанства и бесмртне светлости, па ма колико прашине да се баца на њено бело чело, ма колико отровног исиарења да се окупља око њена ореола. Тешко је и жалосно то, што наша душа мора због тога неизбежно да претрпи штету, јер је сасвим ириродно да ће човек заморен омрзнути срце, да ће хладне сени презрења изазвати око себе и болом савладан пустити свет да иде својим током. Наравно ако би човек имао то у себи да се може, у место што ће изабрати оно што је лакше, то јест да сама себе извлачи из сваке свезе с целином, може одржати нраво и са свом својом снагом, да може с будном симпатијом издржати све многостране ударце пораза удар за ударом, и своју слабу наду ипак сачувати да не клоне, ослушкујући потмуле гласове који објављују иреокрет времена; кад је човек у стању да вреба слаби, далеки сјај који ће — можда — једном донети дан; да, кад би то имао човек у себи! Али, ви немојте то кушати, Лине! Помислите само, шта би морао бити живот једног таког човека, кад би хтео да је самом себи довољан! Не моћи говорити а да се не дигне поруга и дрека на његове говоре; гледати како се све његове речи изврћу, каљају, изопачавају, изокрећу у варљиве замке, како му их бацају пред ноге, и онда, кад их је из блата покупио и ноново размрсио, наћи одједанпут цео свет глув за њих! И онда треба изнова почети с друге тачке, с истим резултатом. И потом оно што је можда још и понајгоре од свега тога: видети како га не познају и презиру племенити л>уди и жене у које човек, и поред различног мишљења, гледа с дивљењем и поштовањем. А тако мора то бити, друкчије и не може. Опозиција не треба да мисли да је нападају због онога што је она у истини и пгго она хоће — њу нападају због онога што власт хоће да се верује да је она и за чим тежи.

И осим тога, могу ли сила, која се показује према слабијем, п злоупотреба силе бити дне различне ствари? Зацело нема никога који би захтевао да сила саму себе ослаби ,како би се могла с једнаким оружјем борити с опозицијом. На зато је борба оиозиције у исто време и мучна и троши човека. И верујете ли ви одиста, Лине, да човек са свима тим орловским канџама у своме месу може во/шти ову борбу без чврстога, слепога одушевљења, што се зове Фанатизам ? И како се, за име света, може човек борити као Фанатик за оно што је негативно? Фанатпк за идеју да нема Бога!... а без Фанатизма нема победе. Али, мир ! Слушајте ! Они застадоше испод једног повисоког приземног стана, где завесе на једноме прозору бејаху подигнуте, те кроз отворени прозор допре до њих песма певана од женских и дечјих гласова: Роди се чедо у Витлејему, Витлејему! Радуј се, Јерусалиме ! Алилуја, алилуја! Не говорећи ништа, нођоше даље. Мелодија, нарочито звуци клавира пратили су их низ улицу. — Јесте ли чули, — рече Хјерилд, — јесте ли чули одушевљење у старој јеврејској победној песми ? — Па и та два јеврејска имена вароши! — Јерусалим — то није било само симболички: цела варош, Копенхаген, Данска; то смо били ми , хришћански свет у народу. — Пема Бога, а човек је његов пророк! рече Нилс горко, али у исто време и тужно. — Е да, је ли! — подсмеваше се Хјерилд; а одмах за тим рече: Атеизам је бескрајно трезвен, и његов циљ најзад није ништа друго до човечанство које је изгубило илузије. Вера у једног Бога који управља, кажњава, то је последња велика илузија човечанства, па шта ће бити ако и ње пестане ? Биће паметније; — али богатије... срећније? Ја у то не верујем. — Али, — повика Нилс Лине, — зар не увиђате да би се онога дана, кад човечанство буде могло слободио иокликнути: „Нема Бога", створила као неком чаролијом нова земља и ново небо? Тек ће онда небо постати слободан, бескрајни простор, у место страхотна лудачка кошул>а. Тек ће онда бити земља наша, а ми њени, кад се оиај свет мрачна блаженства и прогоиства буде распрснуо као мехур. Земља ће бити наша ирава отаџбина, наша домовина у којој ми нећемо бити страни гости за неко кратко време већ за сав наш живот. И какву ће интензивност добити живот, кад у њему буде морало наћи све места и кад ништа не буде остало ван њега! Горостасна река љубави, која се сад подиже ка Богу, у кога се верује, разлиће се ио земљи, кад небо остане празно, те ће се вратити све оне лепе људске особине и снаге које смо ми патенцирали и њима божанство украсили како би било вредно наше љубави: доброта, правичност, мудрост, и ко их може све побројати? Зар ви не увиђате, какву би племенитост добило човечанство кад би могло слободно живети својим