Nova iskra

— 238 —

ношћу седети и слушати разговор младих дама и господе о таквим стварима, и само овда онда, али пошто би се најпре васдан извињавао, ставити по које скромпо питање на које је готово свакад добивао с пајвећом готовошћу одговара. Он би се онда захвалио за одговор не може учтивије бити, како то само старији човек уме кад и<жазује захвалност млађима. Једном речи, консул Клаудије имађапте у појединим срећним тренуцима неке зачудо необичне нежности, некакав поглед пун чежње у јасним, црним очима, сетан осмејак око снажних уста, и тон у гласу који као да је пешто тражно, као да се нечега сећа — као да чезне за некпм, по његовом мишљењу, бољим светом него што је био онај, за који су га његови пријатељи и знанци хтели убедити да опада. Између онога бољег света и њега била је као носредник његова жена. Она је била једна од опих бледих, нежних, младалачких природа које немају одважности, а можда ни инстинкта, да до краја своју љубав утроше тако да на дну њихове душе не остане најзад ништа од њих самих. Ама ни за један једини тренутак, па ма то и најкраћи био, не даду се оне занети толико да би се, залуђепе до слепила, бациле под триумФална кола свога идола. То онс не умеју; али иначе су кадре учинити све за онога кога воле. Оне могу вршити најтеже дужности, готове су на највеће жртве и не презају ни од каквога понижења. Такве су ионајбоље међу њима. Међутим, тако велике дужности нису ни тражене од госпсђе Клаудијеве; али зато ипак није ни њен брак протекао баш сасвим без туге. Наиме, била је јавна тајпа да консул Клаудије, бар до пре неколико година, није био баш понајвернији муж, и да има како у граду тако и на селу повише незар;оните деце. Разуме се да је то за њу био велики бол, и није јој било лако да савлада своје срце да издржи и да не попусти у оном наступу л>убоморе, презрења и гиева, стида и страха због којега је била као утучена и због којега је осећала како јој се чврста подлога под ногама нија. Не само што преко њених усана пије прешла ни једна реч прекора, већ је спречавала да се не чује ни ма какво било признање од стране њена мужа, ма каква била молба за опроштај као и све оно што би могло изгледати као покајничко обећање. Она је осећала: кад би дошло до речи, да би је ове повукле собом, да би је отргле од њега. Требало је да се то подноси без и једне речи, и у овом ћутању гледала је да себе начини сукривцем мужевљевим оптужујући, на пме, себе тиме што се била чисто као ушанчила те њена љубав није била довољно јака да је натера да остави ове заклоне. Њој је пошло за руком најзад, да је овај свој грех начинила тако великим да је осећала у срцу неку пеодређену чежњу за опроштајем, и у течају времена она је отерала у томе тако далеко да је и могао постати глас као да се за оне девојке, које је завео консул Клаудпје, као и за њихову децу брине неко и на други начин а не само новчано; мора да има

неке скривене женске руке која их штити, која отклања од њих свако зло, одржава их и води. Тако је и донтло да се грех изметпуо у доброчинство, те су се један грешник и једна светитељка још боље пазили. Клаудије имађаше двоједеце: сина, који је био у некој трговачкој кући у Хамбургу, и деветнаестогодишњу кћер која се звала- Феннмора, по јунакињи у Св. Рошу, роману госпође од Палзова, који је био веома омиљен у време девојаштва госпође Клаудијеве. Фенимора и консул бејаху на обали кад је пароброд донео у Фјордби Нилса и Ерика. Нилс је био пријатно изненађен кад је видео да је његова рођака тако лепа, јер ју је дотле оп познавао само по једној ужасној, старој породичној ФОтограФији, на којој је у некој нејасној атмоСФери чинила групу са својим братом и својим родитељима и (5ви су имали јектичаву црвену боју на образима и јаку позлату на својем златпом накиту. А сад је изгледала тако лепушкаста у својој јутрењој хаљини отворене боје, с црном обућом на шнир на ногама, од којих је једна стајала на греди од моста кад му је, превијена напред и с осмехом на уснама, пружила дршку од свога сунцобрана у име добродошлице, пре но што је пароброд добро и иристао уз мост. Како су јој биле румене усне, како бели зуби, како се фиио оцртавало чело и слепе очи испод широка шешира а у сенци дуге опуштене црне чипке прошаране црним перлама. Најпосле би памештен мост за излазак с лађе, и консул пође напред с Ериком, коме се бејаше представио још док је међу њима било размака у води на шест хвати, и није прошло много потом а он га уплете у комичан разговор с једном прецветалом шеширџиском удовицом, која је била на пароброду, о мукама које долазе од морске болести. Сад се пак трудио да скрене његово дивљење на велике лиие пред кућом намесниковом и на нови скунер —- лађицу с две катарке — који је стајао у бродарници Томе Расмусена. Нилс је с Фенимором ишао за њима. Она му скрете пажњу на то да је у врту крај обале истакнута застава у част његову и његовога пријатеља, и онда стадоше разговарати о државном саветнику и његовима у Копенхагену. Одмах су се сложили у томе, да је саветниковица мало сасвим мало — не хтедоше изустити реч, али се на Фениморином лицу указа оштар осмејак, учинивши руком покрет као што га чине мачке, и он мора да је био довољно јасан и разумљив, јер се обоје осмехнуше па онда опет уозбиљише. Ишли су даље ћутећки, обоје занети и сувише мислима, шта ли једно о другоме мисли. Фенимора је замишљала Нилса Линеа као угледниј а више одређена у бићу, више карактеристичнија, тако рећи : каоречкоја је подвучена црном линијом. Нилс је, напротив, нашао више но што је мислио: он нађе да је она дивна, скоро бајна, уз иркос њеном оделу које је, због својих претрпаних украса, одавало паланчанку. Кад су стигли у предсобље консулово, и она скинула свој шешир гледајући при том у земљу, па онда