Nova iskra

— 239 —

стала дотеривати своју косу необичио грациозним, спорим, меким покретима руке и ручиог зглавка, он јој бејаше захвалан за ове покрете, као да су то миловања, те се ни тога нити идућег дана не могаше отрести од ове и њему самом по мало загонетне захвалности, која је по каткад тако чудно набујала да је мислио да би то морала бити највећа срећа смети јој се захвалити за то што је тако лепа и слатка. Није прошло много па су се Нилс и Ерик били одомаћили у консуловој кући, и после неколико дана били су толико заузети пријатно уређеним животом, који и чини прави живот за време Ферија и који је тако тешко одбранити од љубазног досађивања добрих л^уди. Морали су употребити све своје дипломатске способности да избегну загушљиве вечерње забаве, велике шетње по мору, летње игранке и дилетанске представе, које су непрекидно угрожавале њихов мир. Они су желели да се двориште и врт консулов налазе негде на каквом пустом острву; и Робинсон Крусе није се више уплашио кад је опазио трагове од ногу у песку, него гато су они били кад би угледали туђе горње хаљине на уласку или непознате торбице за рад на столу у соби за седење. Њима би много милије било да су били сами, јер још није била прошла ни половина прве недел>е од како су дошли, а већ су обојица били зал>убл>ени у Фенимору. Али то није била још она зрела л^убав која мора и хоће да позна своју судбину, која хоће да задобије за себе и обухвати и да је сигурна; још не гаква љубав: само зора прве љуб-ави која се као дивно лето налази у ваздуху и буја од чежње, која је туга, и која је пуна неспокојства што представља срећу која се тихо јавља. Душа је тако мека и лако покретљива, тако готова да се сва преда. РеФракција на језеру, шуштање лишћа, шта више чак и цветак који се тек развија — све је то добило неку чудну силу. Неодређене наде без имена избивају одједанпут и разастиру сунчану светлост пад целим светом, а исто та,ко одједаниут и нестаје сунца: нека блага малодушност броди, као оно облак изнад светлости, и застире искре наде мрком бојом својега трага. Човек се предаје својој судбини с таком малодушношћу и чисто топећи се, с болом али и слашћу, срце му је пуно сажаљења према самом себи, сушто одрицање, које се огледа у тихим елегијама и којега нестаје у уздаху који је у пола извештачен... и онда одједанпут опет зашуште руже: из магле се помаља земља снова са златним испарењем на нежним круиама буковог дрвећа и мирисним летњим сумраком међу лишћем, које се у виду сводова издиже изнад путова, за које нико пе зна где им је крај. * * * Једнога вечера, пошто су били готови с чајем, бејаху се искупили сви у заједничкој соби. 0 башти или ма о чему другом напољу није могло ни говора бити, јер је киша пљуском падала. Били су дакле затворени, али нимало зловолши због тога. Било је нечег од угодности

зимњег вечера бити овако затворен међу четири зида, а осим тога, и киша је била добро дошла: све ју је очекивало жељно, и кад је тако силно пљуштала и тешким капљама ударала о сандук са реФлекторним огледалом, то је овај глас изазивао као неком чаролијом неодређене слике о бујним зеленим пољима и освеженом лишћу, те би овај или онај рекао предасе: „Ала пада киша! 11 , иа погледао на прозоре с 'иеким осећањем задовољства и неком искром у пола свеснога споразума с оним што се збивало напољу. Ернк бејаше донео мандолину, коју је био донео из Италије, па је певао уз њу о Неапољу и сјајним звездама, а мало потом седе једна млада дама, која бејаше дошла на чај, за клавир па је сама себе пратила певајући песму: »Далеко тамо иза брда <( , отежући све завршетке на а како би одјекивали онако право шведски. Нилс, који није био особито музикалан, иаде као у неку меланхолију због музике, те се задуби у размишљање док Фенимора не стаде певати. То га пробуди. Али не пријатно : њена песма изазва у њему неспокојство. Она није била више она мала палачанска девојка кад би се сва предала звуку свога гласа. Како је тако пуштала да је ови тонови занесу и како је у њима дисала, тако безобзирно и слободно, за њега је то било чисто као нешто иеуљудпо, било му је као да му сву своју наготу у иесми пред њим показује. Око срца му је било тако топло, слепе су му очи ударале, и он обори у земљу очи. Зар то није видео нико други? Не, они нису то видели. Та она је била ван себе, далеко од Фјордбиа, од поезије као и осећања што царују у Фјордбиу. Она се бејаше пренела у неки други, неки смелији свет, где су страсти бујале на високим брдима и бури излагале своје румене цветове. Да ли је он можда осећао због њене песме толико само зато што је тако мало разумевања имао за музику? Он није могао у то сасвим веровати, али се надао томе, јер онако кака је она иначв била, оиа му је била много милија. Кад би седела тако ту иа шила штогод и оним меким, мирним гласом причала, и погледала га оним својим јасним, искреним очима, цела његова душа полетела би к њој неодољивом силом силног и тихога туговања за домовином. Гонило га је нешто да се понизи пред њом, па савије колена и да је назове светитељком. Нека чудна чежња привлачнла га је свакад к њој, не само каква је сад била, већ и каква је у детињству своме била и оних дана, кад је он још није познавао. И кад би остали сами, он је гледао обично да увуче у разговор ирошлост па би је навео тако да му прича о својим малим јадима, својим малим заблудама и малим особитостима, нао што их сваг;о детињство има у изобиљу. И ои је живео у овим успоменама, нагињао је к њима с неспокојном, суревњивом чежњом, неком неодређеиом жудњом да узме, да дели, да буде једно с овим финим , нежно обојеним сенкама једнога живота чији тонови боја бејаху богатији и зрелији сада. А сад одједанпут ова