Nova iskra

— 244

тити дете, чија је мила дадиља узела на се маску вучице.... Уплашила са.м се и удал>ила се од вас! У то време већ са.м вас била пустила у свој живот. Већ сам идеалисала о томе, како је то лепо: кад се пеко тако брижљиво и нежио брине о теби, твоме здрављу, доноси ти цвеће, које волиш, чита ти на глас, једном речју — чини све оне ситнице, које тако лепо красе усамљеност. И било ми је врло тешко растати се с тим. Ја сам се све надала, да ћемо ћутећи проћи поред тога; да ћемо обићи опасни гребен, о који се може разбити лађа нашега пријатељства. Што ви одбијате, кад вам моје љубазно сестринско понашање може помоћи, да одагнате од себе уображење другог осећања. Зар сам вам једанпут казала истину: да је моје срце затворено за љубав, да је оно — само црква над гробом прошлог, и ако мртвог, али вечито драгог. Ја сам со надала, да ће вам ова искреност помоћи, да будете јаки, да савладате себе, да часно изађете из искушења... Али не, ви нисте издржали. Ви сте се изговорили. И тиме сте осветлили мрак, као муња, и разрушили сте га; а свет је његов био суров према вама. Он вам је јасно казао да разликујете све оно, што је без наде од онога, што би вам се у мраку учинило да има наде. Ја сам се трудила да преиначим оно што је речено, говорећи: да то није истина и то спочетка пријателЈСКОм тпалом, укором, одговором. Трудила сам се да принудим и вас и себе да поверујемо, да је то била само тренутна Фантазија уображења... Али дани су пролазили и ништа није иомогло. Сва драж, лепота наших одношаја порушила се. Ви сте постали мрачни, суморни, раздражљиви, час уздаси очајања, час пребацивање на моју »суровост", — као да сам штогод квива. Моја кривица. то је — моја искреност. Најзад, увидела сам: да ћутању нема више места, да се шалом не може помоћи; требало је погледати опасиости у очи и признати да је то — опасност; требало је — разговарати се о томе. И ми смо разговарали. И опет сам вам часно казала: да ни вас, нити кога другог, не љубим страсно, али другарство и пријатељство моје душе готова сам да вам пружим... Ја сам вам пружала ове драгоцености, које су ми једине остале, а ви.... ви сте их одбили ломећи руке и плачући. Сећам се историје Арапинове из „Марга", кога је морила глад, када је нашао врећу бисера. Он ју је одбацио и очајио узвикнуо: »Ах, зашто нису ово урме!« Знам да ово није истина, што се каже, али Арапин је имао ираво.... Ипак бисер је драгоценост! И ето, ја сам вам сад пружила чист бисер своје душе а ви га одбацујете и тражите оно, што немам. Најзад при нашем иоследњем виђању ви сте казали: »Пријатељство, иријатељство! Како не можете да појмите, да не могу да вас видим као пријатеља. (С И ви, као и Арапин имате право....

Али, кад би могли само знати, колико су увреда ове речи за жеиску душу, какав срамни жиг остављају оне на све ово, што је сматрано за чисто и драгоцено! Опростите, можда сам и сурова. Али, ставите се за тренутак у положај женске, која предлаже мушкарцу тако много: своје друштво, свој говор, своје мисли, могућност да заједно слушају музику, да читају миле књиге, да се наслађују свим оним што даје искуство и природа, — а не даје само јед о, — рецимо отворено — Физичку близину.... и као одговор на ово чује се: »У таквом случају не могу вас видети! <( Промислите мало, какав је то ужас! Значи: моја душа, мој разум, моја доброта, моја сестринска милошта, учешће, савет, — све то није ништа, све то није иотребно, само је потребно.... Не, нећу, не могу да верујем, да је тако. И не верујем, да сте такви. То је била само узбуна безумља, је ли тако? Али отпутујте, промислите се, оздравите И када ми опет дођете с чистим срцем, јасним очима, у којима ће се ватра — готово неггријатељског расположења према женскињу заменити уважењем и љубавл:>у према човеку тада се вратите и радосно, понавл^ам, као сестра, примићу вас и да ћу вам све што могу ово моје пријатељство. Замислите, како ми је тешко убијати идеале о другу, шта бих пашла место њих — шта?.... Али бојим се да вам пишем све; бојим се, да можда нећете разумети шта ми диктујете ове редове и можда ћете рећи, као што мушки имају обичај: »Не пише се тако опширно одлучни одговор А међутим, како ми је тешко без тих идеала!... Нина." Послано писмо »Не љубим вас онаквом љубављу, каквом ви хоћете, а пријатељство моје није вам доволшо. Зато боље разиђимо се на свагда. Опростите и не тражите да се видимо. Н. К. С руског А. П. Из интимних разговора Случај, који нам је допуштао свагда само тек понеку поздравну реч, био је нама наклоњен у оно пролетње подне, кад сам вас у овој баровитој атмосФери зачудила својим осећањем среће и обманула својим младим изгледом: то није био само тренутни сусрет са вама, који сте ми били мање но обичан знанац онда, када нас је инстиктивно пријатељство зближило. Срдачност и искреност наша биле су дошле у прилику да оправдају наш ирви нецеремониални сусрет у овом церемониалном свету. Сећате ли га се ? А знате ли да је то права добит за нас што смо се ми нашли сада, када се са миом опрашта младост, а ви клецате под њеним разочарењима? — Мене ви потсећате на моје младе дане, у којима ја исто тако свалшвах брда на своја плећа,