Nova iskra

— 6 —

Ноздравивши се с нама, он сеДе такође на клупу покрај прозора и отпоче разговор. Беше дотерао стоку одозго са планине, да је отпочне из плевње хранити. „Ех, да грдна времена на пољу! <( рече он, тешким промуклим гласом, отресајући воду која се беше накупила на његову гуњу. »Јест, велика је измаглица данас навалила«, рече Мита. »Да хоће само ова кишица престати; ни мраз ни снег нису тако досадни као она. — Али вране већ круже над пољем и скоро ћемо снег добити®. »Стиже зима као тешка мора®, рече старац: ,)И сад завуци се у јазбину и у њој нека трају дани без сунца и ноћи без сна. У осталом, мени је све право, јер и иначе не знам за зрак Божјп.® »Тхе, шта се ту може радити; погни главу и носи крст свој путем, што ти га Усуд определи; противу њега није борити се (С , додаде тужно Сибин. »Истина, патња је човеку судбина, и његов цели живот није ништа друго до велика борба. И благо оном који не сагне плећа своја под теретом те борбе! Свет не зна за милост, јер преко оних који падну корача се даље. Зато увек главу напред, пошто је човек и створен за ову борбу. <( »./Гако је теби тако говорити, господине; млад си и снажан, и све стоји пред тобом отворено и све ти се смеје.... Чему год руку пружиш, неће ти остати празна. Па зашто онда да не желиш и да се не надаш; зашто да се не радујеш животу?... А кад тако чиниш, верујем, да ти живот мора бити лак и угодан, верујем да његова врата неће остати за те затворена.... <( Сибин је говорио мирно, прибрано, без икакве промене у гласу. Тужно осмехивање његова мрачног лица пратило би кад и кад овај уједначени говор. »А шта ми имамо и чему се ми надамо од живота?® настави малочас даље. »Скриле су нас ове планине и гудуре као у гробу каквом, престало је небо да нам се смеје, а отврдле су коре наших груди, да их зрак светлости и топлоте може озарити.... Све је тамо тамно и пусто као у мрачној ноћи.... Видиш и сам, како живимо: у мраку, јаду и невољи; притисла нас тешка мора и све је суморно пред нашим очима. Нигде људски сести, нити се одморити. Ој, ој, тежак је и мучан живот то, којим се живи од данас до сутра за комад круха и ништа више.... ({ Он тужно махну главом и жалосно се погледом упи у шкиљаву, прљаву светлост нечисте лампе. Хтедох му и даље говорити о његовој малодушности, али се сетих историје, коју ми час пре беше испричао отац његов и оћутах. У собу уђоше неколике нове придошлице, носећи у рукама по боцу ракије. То све беху Сибинови суседи, сељаци, тужна и испивена лица, и грубих, отврдлих руку, које је свакодневни тешки рад тако ожилавио. Они се сне-

бивајући сви поздравише, спустише своје боце на сто, и исто тако снебивајући седоше један поред другог. Разговор' беше застао; Сибин је мрачно и немо седео заборављајући и мене, и сел>аке, и све. Бог зна, камо су и коме крају летеле његове тужне и далеке мисли. Видећи Сибина тако погружена и досећајући се јаду, старац викну ону сељанку из кухиње и нареди да спреми вечеру »оно што је Бог дао; није много, али тек да вечера не скита. <( Не знам, колико је времена било прошло; бесмо превечерали и ушли у прилично жив разговор. Тамо у кухињи зачу се некн пригушени женски крик и врата на соби отворише се лагано и без шкрипа. На њима се указа нова женска прилика, не оне сел>анке што нас о вечери беше послуживала. Висока, стројна, са белом махрамом преко као гар црне и кудраве косе, у чистој исто тако белој кошуљи, са дугачким зубуном од црнога сукна, застаде она за час на вратима, као премишљајући да ли да уђе, или зар стидећи се од толиких људи.... Али за тренут само. Седећи нрема њој, тако да ми је била у пуној светлости, ја успех да часком сагледам њено нешто уплашено и узнемирено лице. Била је тако око тридесет година, крупна и једра, као од брега одваљена, сва чврста тако, да су при ходу готово сви мишићи одскакали. Имала је чисто бело лице, сачувано од ветра и сунца, са чистом затегнутом кожом без и једне боре; на томе лепоме лицу испод високо извијених црних обрва, у оној полусветлости, јако су светлела два црна крупна ока, са правилним носом, чија су крила услед узбуђења нешто јаче подрхтавала, а мале, нешто напућене усне са црним приметним маљама више горње усне, биле су потпуно стиснуте, као да се бојала да их не отвори и да из њих не излети звук који ће одати сву ону преплашеност и усплахиреност, коју је иначе одавала њена цела појава. Дако нихајући се у ходу тако, да су испуњени и заобљени кукови својом пуноћом јаче излазили на видик, сељанка брзо и сва задихана приђе детињој љуљци, наже се над дететом у њој и силно, страсно, беспрекидно отпоче га љубити. Дете, и само као да се беше уплашило од њене изненадне појаве, врисну, али она у брзо покуша да се тај врисак не чује заклањајући љуљку својим целим телом. Све се то беше догодило у трен ока. Сељаци, суседи, само се згледаше, док је Сибин, уставши са седишта, и сам неко време стајао устакљених очију и сулудаста погледа са крупним грашкама зноја по бледом челу, па се онда свом снагом баци на њу, одгурну је од љуљке, и заклонивши је свом својом појавом, задихано једва процеди: »Кујо!... И овде ми не даш мира! <( ... Досетих се. Ова крупна, наочита сељанка, што се тако жудно беше бацила на љуљку, свакако је била мати детиња, одбегла жена Сибинова, о којој ми је старац већ говорио.