Nova iskra
— 49 —
Ђ. ЈОВАНОВИЋ: ТУГА.
мислило. Д-р Куниберт у својој иознатој књизи, 1 у којој иначе хвали Кнеза Милоша и тамо где не заслужује хвале, криви нарочито њега, што је Порта ударила у инћар, када је било дошло време да се протумачи ХатишериФ од 1830. године. Он каже, да је то била велика Милошева погрешка, који у место да се користи добрим расположењем Турака и да их сместа отправи, набавивши им, ако је то било потребно, средства за пренос и новчане помоћи, допусти им, да у граду остану до пролећа. Док су се они опет понамештали по својим кућама, дотле је питање о њиховој селидби у београдском Конаку и на Дивану цариградском добило сасвим нови карактер, па је на крају скинуто и са дневнога реда опште дискусије. Београдски везир Хусејин-паша, који је, као што Куниберт тврди, од Кнеза Милоша искао 250.000 гроша за учињене услуге, па их није добио, поче против Кнеза сплеткарити и на крају успе, те је Порта протумачила извесна наређења ХатишериФа онако, како се томе у Србији 1 Д-р Барт. Куииберт: Српоки устанак и прва вдадавина Милоша Обреновића 1804—1850. Превео Д-р М. Р. Веснић, Београд 1901.
нису надали ни Кнез ни народ, т.ј. да београдски Турци и даље могу остати у вароши, јер је Београд место утврђено, па се они могу сматрати као саставни део посаде градске. 2 Већ носле кратког времена увидело се, да се одредба, која се односила на исељавање Турака из Београда, неће примењивати на београдске Турке и да ће жеља народа, да види Београд у српским рукама, остати и на даље пуста. Уз то је питање о присаједињењу одцепљених округа билоза Србију и њен даљи опстанак од толиког замашаја да је апсорбовало сву пажњу Кнежеву и његових доглавника и бацила у присенак питање о исељавању муслиманског елемента из турске вароши у Београду. Кнез, пошто је увидео да неће моћи уклонити Турке из Београда, био је смислио да у крају према Сави подигне нову варош, у којој Турци не би имали право да се насељавају. Кад се српска
2 Куниберт тврди да су Порту у томе подржавале не само Аустрија, која није имала интереоа, да се Београд оолободи Турака, него и Руоија, која опет није желеда да Србија буде саовим задовољена. Ова тврдња пишчева, ма колико да је интересантна, треба још да се потврди документима.