Nova iskra

— 51

и члана Великог Суда Ђорђа Протића у Цариград 11. новембра 1829. 1 У четвртој тачки ових »Наставленија® има захтев, који се односи на нову престоницу. У њој се изреком каже: »Да се представи нуждност тврдиње за резиденцију Правитељства. И за ово ил' да прода Порта овоме за готове паре (4—6 милиона) Београд, а ако не Београд, а оно Смедерево, (за 2 милиона), или да прими за Београд Пазарску и Старовлашку опет натраг; топове и муницију слободно да изнесе из њих. Ако ли једног, ни другог града не уступи, а оно да дозволи, или у Голубцу, или на Петки, или на Топчидеру начинити тврдињу једну пе от камена, већ от земље. Реиз -ЕФендији за уступленије тврдиње једне, да се обећају 200.000 гроша«. Одмах затим каже се у 5. тачки ово: »Везир да несједи у Београду већ у Нишу, и оданде тврдињама 1 Мита Петровић : Финансије и установе обновљене Србије до 1842. I. књига. Београд 1901. стр. 509. Наставденија Денутацији и Секретаријату.

Србским да заповеда. От овог, да се не отстуии, зашто ће се со тим трошак уштедити«. Из ових »Наставленпја« и одвише јасно провирује тежња Милошева, да по сваку цену добије право, да може на означеним тачкама подићи утврђено место. Разуме се, да би му за ову сврху најподеснији био Београд, у коме би имао већ готов град, а који је уз то већ из раније сматран као будућа престоница Србије. Пренашањем седишта београдског везира у Ниш ие само да би се Београд очистио од Турака, него би издржавање Везира много јевтиније било у Нишу него у Београду, чиме би се учинила знатна уштеда у српском државном буџету. Кнез Милош пристао би и на Смедерево, па и на Голубац, Петку и Топчидер, али га све то не би толико задовољило колико би га задовољило, да му Порта устуни Београд за чији је откуп вољан платити 4—6 милиона гроша. Њему је Београд био толико прирастао за срце и толико је желео да га начини престоницом Србије, да је готов био за њега дати чак и Пазарску и Старовлашку нахију, које су се на-