Nova iskra

— 95

нарочито исгаћи, да у Томићевој збирци пма манастира, који до данас нису бпли Фотографски снимани. Али је штета, што је Томић, због приватних послова, врло мало пажње могао да обрати спољашњој опреми, тако, да му се фотограФије нису могле репрезентоватп у оној мери, колико би у више случајева, по својој садржини, заслужиле. Др. Ј. Цвијић, унив. проФ. (Београд) је изложио досга ФОтограФија изван конкурса. Његове фотограФије су биле без сумље најбоље. Техпичка израда им је врло добр;:, а свака слика осим тога има научни интерес. Што слике Цвијићеве диже, то је, да су и као ФотограФијс, као слике предела или извесних детаља, лепе. Слике му представљају разне геограФске објекте из Македоније и Старе Србије, са Студенице, Ибра, из Јадра и т. д. И д-р Ђ. Даинели, доцент Универ. (Фиоренца) је изложио, такође изван конкурса, серпју лепих и оштрих репродукција топограФских карата разних делова Балканског Полуострва из год. 1633—1741. Према решењу оцењивачког одбора прва награда није могла бити доделзена ни једном од пзлагача. Другу награду су добнле ФОТОграФије Ј. Поповића, а трећом наградом су одликовани А. Ћирић-Ердоглија и Љ. Петковнћ. За »Срп. Геогр. Друштво« ове изложбе имају велпки значај. Јер поред тежње, која је изнесена у почетку овог чланка, друштво може, приређујући ФотограФСке изложбе, да комплетује своју збирку ФОтограФија и да прикупи фотограФије из свију крајеве Српске Земље, свих знаменитијих места, манастира, тииова људи, ношње и т. д. Ипак и ова тежња »Сри. Геогр. Друштва« не потиче из егоистичких смерова. »Срп. Геогр Др. <( има иамеру да после неколнко година, док се накупи довољан број слика из свих наших крајева, одабере најбоље и најзгодније, да од њих да начинити дијапозитиве, који ће служити као лепа илустрација за популарна предавања о разним деловима Српске Земље. Тежиће се, да популарних предавања буде у свима крајевима, како би наш свет бар из слика иознао све крајеве Српства. Зато значај фотограФСких изложаба »Срп. Геогр. Друштва (( излази из доста уског геограФског оквира и добија општи иацијоналан значај. Из тих разлога и треба сваки аматер да својски иомаже ове изложбе. п. в.

* Стеваи Радић (Ириг, Срем) отворио је претплатнички упис на овоју књигу (( Путопионе прте". Садржина је : С пута но Варањи, У Црној 1'ори, Тамо амо по Срему, Са обада Јадранокога Мора, У Прагу и Чешкој, С нута по Бадкапу. Књига ће бити идустрована, а цена 1 круна.

* Одбор Друштва за погпомагање учитељске сирочади, у Сарајеву, дао је у штампу прву кљигу цикдуса ( ,Књижевни пу110.11®», у којој ће биги прикупљени кп>ижевни огледи учитељских приправника Сарајевске Учитељске Шкоде. Ова је књига јубидарна, јер ће у њој бити објављени одабранији радови из Ђачког адманаха који издази од пре 2 5 година. Књига ће имаги до 2 5 штампаних табака, цена 3 круне, а за ђаке 2. Уредник је Јосии Мидаковић. * Г. Нашко Вучетић јавља из Рнма да ће Карађорђев споменик бити у најкраћем времену сасвим довршен, те ће се још овог дета подићи на Кадемегдану. * Ведика сдовеначка родољупкиља Госнођа Франа Тавчар оддикована је четвртим редом српског ордепа Св. Саве. Госпођа Тавчар почасна је чданица некодпких српоких женских друштава. * Српско Геодошко Друштво имадо је 10. о. м. свој редовни месечи састанак. ПроФ. В. К. Петковић реферовао је о мрошдогодишњсм раду па детаљној геодошкој карти Краљевине Србије, а проф. Ј. Михаидовић о труоовима у 1910. години. * Београдско Француско књизкевно друштво отворидо јо беспдатну вечерњу шкоду. Часови се држе ионедељником, средом и петком од 8 1 /., до 9 1 /., увече. Пријаве ое упућују Одбору (уд. Краља Мидана, 0). * Из XVII кп.иге ЕтнограФског Зборника Срп. Краљ. Акадсмије одштамиана је засебпо расправа д-ра С. Тројановића „Гдавни орпски жртвени обичаји". * Штампаи је и разасдат свима претпдатницима „Кадендар Народних Новина за просту 1911. годину. Уредник Живојпн 0. Дачић". Цена је 0-50 динара. * (( 81оћос1па Мјзао", гдасник српоких и хрватских слободних мисдидаца, ушао је у своју другу годину. У Фебруарском овеску расправља Д. Трстењак о Учитељоком Питању; М. Марјановић о Хрватству и Југосдовенству у кудтури; М. Вукићевић о ваомитању демократије и прогресу; С. Иванић о нашем народном ииену; Д-р Ф. Крејчи о Тодстоју као ФидосоФу. . . Годишња је претпдата 4 круне. * Готов је и разаодан трећи овогодишњи број (( 8егћа езрегапШ(;о в , сдужбеног диста (( Друштва Српских Есперантиота 9 . Годишња је нретпдата 5 динара. * (( 3мај", друштво ориских књижевника, иовинара и уметника, раопиоује отечај за иајбоље дедо «0 животу и раду Змаја Јована Јовановића". Примљено дедо постаће друштвеном овојином, а писцу је награда 1000 круна. Рок стечају иотиче 1. јануара 1913. године. * Академија Знанооти и Уметнооти у Загребу имада је почетком овог месеца овоју овечану годишњу седницу. Том оу придиком изабрани за допионе чданове: д-р Фран Идешић (Љубљана), д-р Фрања Кос (Горица), Љубомир Ковачевић (Београд), Петар Адексјејевић Лавров (Петроград), Адексјеј Шахматов (Петроград) и Јосиф Вајо (Праг). — Академија је у нрошдој години имала прихода 55-73 1 круну, а расхода 4 6*182 круне. * Српоки Школоки Савет у Карловцима оддучио је да ое за уџбеник V и VI разреда орпоких ооновних шкода узме књига мађароког писца А. Бенедека: (( Повесница мађарског народа", «док се не јави друга књига која би обухватила и историју Срба у Угарској". Не олужи на част Српском Школском Савету што се није још ни до сада иобринуо да такву књигу већ има или добије стечајем, него одлучујо да се на њу чека! Тако се не служи овоме народу. * 2 7. о. м. приредида је Сриока Матица овечану седницу Књижевног Одел.ења у спомен и сдаву отогодишњице од смрти славног књижевника, учитеља и мудраца народног Доситеја Обрадовића. Беседу је читао д-р Тихомир Остојић.

Д-р Вдадаи Ђорђевић : Евроиа и Балкан. Диидоматска историја бадканских хришћаноких држава у деветнаестом веку. Књига прва: Евроиа и Румунија. Издање мотпомогпуто из Кљижевног Фонда Идије М. Кодарца. У Београду, штампарија „Св. Сава", 1911. — В. 8°, стр. 492. Цена 8 динара.