Nova iskra

— 98 —

иетим речима: »На здравље!" — иа еиуети увлаку Међу остале на мастиоиици, али другу никада не узме. Вежбанка остане и даље на столу, а Мица или приђе татиној библиотеци и претура но њој, увек узалуд тражећи ма шта »занимљиво**, или барата по татиној коргш за хартије и покушава да саставља парчад ситно исецканих писама и дописница, уверена да ће у њима наћи ма какву тајну која се од ње крије, а коју би она могла мирне душе и знатп и разумети исто као и њени родитељи. Али као за пакост: и писма и карте не само да не иоказују никакву тајну, него су толико досадна, да се ништа досадније и не може замислити. Још да није новина, а нарочито оних иза јастука на дивану (мисли тата, да Мица не зна где се остављају они бројеви »што нису за децу (С ), — татина би соба била најдоеаднија у целој кући. А у тим бројевима »иза јастука® умела је Мица тако брзо пронаћи оно »што није за децу С( , да би се и сам тата морао изненадити, откуда јој толико извежбаности за проналажење баш онога што се, како то он сам каже, »не би ни смело штамиати, кад би у овој земЉп закоп о штампп био иа своме месту! сс Зна Мица, о, врло добро зна, да је то или у Фељетону или на трећој страни. На првој и другој страни свих новина штампају се »само глупости које нико не чита! сс Грао Маринели, Сартучно, Дона Инезила, Рокамболо, Маркитанка Гертруда — читав један Фељетонски свет, са свима својим .љубавним јадпма и насладама, несрећама п победама. познат је Мици много боље него што би то. и тата и мама икад могли помпслити Зна Мица да о том не сме говорити родптељима, иа ни самој Терески, јер је Тереска, прво, глупа, а друго могла би мами казати, а тада, то је сигурно, најбоље новиие не би више стајале иза јастука. То смеју знатп само две-трп верне другарице, јер и оне само Мицн поверавају такве стварп. Шта више, једна од њнх, Зора Костићева из Абаџијске чаршије, не нрича јој само оно што чита, већ и догађаје о којпма нпко нншта не зна, осим ње и Мицка гпмназпсте. Ах, тај гимназиста! Мпца га зна само пз виђења п ипје до сада тек једанпут помислила: како је то лепо од њега што ће се оженити Зором! Оно, истина, Зора каже, да њени родитељи не знају о томе још ништа, али да. ће она, ипак, или за њега или ни за ког другог. »Па разуме се, размишља Мица у себп: то и јесте права љубав. Ако је не даду, он ће је после украсти као капетан Дуглас лепу мис Мери! сс А већ кад Мица почне да се присећа таквих историја, онда јој брзо — много брже него у кинематограФу — почпњу да излазе пред очн најразличнији иарови и срећпих и несрећних љубавника. Па ипак није Мица само једном помислила, како су срећни и онп најнесрећнији л>убавници, сви, сви од реда, све до саме Зоре, само она, Мица, и ако врло добро зна шта је

то љубав и шта значи иатнтп од љубави — још није дочекала онај жељени дан када ће... А тада већ више не може ни да стоји ни да седи. Дубок уздах нагони је да сазрева ире времена, јака уобразиља умара је физички , те прилази дивану, опружи се по њему, и тада зажмурп да још једном прегледа све јунаке из разних романа и све иознанике своје, на чак п ближе рођаке своје, а поред њих и неке сасвим непознате младиће, којих једва ако се и по виђењу сећа. И тада између њих почиње да тражи и бира онога што би јој био оно ис/го што је Зори Мицко гимназиста. Али и ако код ионеког од њих нађе доста сличности са Зориним избраником, ипак осећа да су јој сви далеки, јер јој нико од њих није показао ни најмањег знака какве нарочите симпатије, по којему би могла ма и најмање наслутити, да би се могао развити у праву љубав, у којој би она умела и знала, да. буде ирава јунакиња. Уверенаје, о, још како уверена, да не би било никакве сметње, никаквог ироклества ни гоњења, која она не би савладала само да дође до избраника свог, до среће своје... ГТа ипак... Још не прође ни читав низ, а њој изиђе пред очи један госнодин, са којим се још нрошле године познала у Врњачкој Бањп. То је неки гатин иознаник, који је, судећи по држању п оделу, или дипломата или банкарски чиновник. »Врло фини господин! (С како је Мица још лане помислила у себи. Кад му је тата представио »своју јединицу®, госнодин је ухватио прстима испод подбратка, подигао јој главу мало у вис и рекао јој, као што Мица верује, врло озбиљно: »Како сте лепи, госпођице !.. сс И ако је он скоро татин другар, инак јс Мица била дубоко уверена да би с њиме ппак могла битн врло срећна!.. Ако је ма ко не прекине у таквим размишљањима и сањаријама, у стању је да остане на дивану по читаве сате. Али је најчешће врло брзо узнемире, јер мама као да се баш заклела да је сваки час тражи и зивка. А то је тако можда и због тога што тата врло често, на скоро н набусито говори мами: да се мало више брине о Мици, јер још мало па ће се задевојчити, а шипарпце су увек луцкасте, брљиве п метиљаве! Све је ово Мица чула кроз врата, и то не једаппут. Чула је и кад је тата рекао: »Она је сад права лептирица! Могла би налетети на прву ватру коју наиђе, па ето белаја!« Једаред је тата, када је полазио за Беч, мислећи да Мнца не зна кога се то тиче, рекао мами и пред самом Мицом: ■— »Пази лептирицу ! сс * * * Спустило се дивно мајско вече. После шетње вратила се Мица са матером кући, и ако је наваљивала да још мало остану у Кнез-Михаиловој улици.