Nova iskra

— 156 —

ХРОНИКА

(§| *-/•—јвГ

Д. Ј. ДЕРОКО

КАРТА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ Размера 1:1,000.000. Цена 1-20 дин. Београд 1911.

Има већ прилично времена како је настао застој у нашој и иначе сиромаишој картограФији. Од нојаве Двијићеве карте, која је још и сад најбоља прегледна карта наше земље, није се до сада појавила ни једна карта од веће вредности. Оно нешто карата учитељских и карта проФ. Ј. Ковачевића не могу се озбиљно ни узимати у обзир. Већ и зато, ова Дерокова карта заслужује већу пажњу. Она се издваја од осталих карата: показује велики нанредак према досадашњим радовима ове врсте. Израђена је укусно, критички, са доста стручне спреме и картограФске вештине. Она је несумњиво добит за нашу картограФију, јер својом иојавом показује да. се и код нас овакви послови могу радити са више укуса и вештине, но што је то до сада било, и да треба једном за свагда престати са издавањем оних рђавих карата, које нам непресгано пружају неозбиљии, несиремни и невешти радници. Али, и она има недостака, од којих ћемо главније поменути. Израђена је у 6 боја: црна за вароши, варошице, ссла, манастире, развалине, споменике, утврђења, руднике, минералне воде, лековита купатила, висинске коте, пмена, путове и железнпчку пругу; илава за реке, мочвари, блата и ритове; црвена за окружну границу, престонпцу, окружна и среска места; зелена (два тона: затворен и отворен), љубичаста и неранцаста за терен. Терен је представљен швајцарскпм маниром: методом шумеровања са косим осве г гл;>ењем п изохипсама. Овај манир, врло ретко употребљаван код нас, приказује лепо слику терена. Светлост пада са СЗ-а, п партије веће висине према тој страни осветљене су, а оне на супротној у сенци су. Осветљене партије представљене су неранџастом, осенчсне љубичастом, а партије ниже висине зеленом бојом. Теренска је слика јасна, рељеФна и прегледна. Лепо се виде сви главнији планински венци, равнице, поља, котлине. Али овде и лежи главни недо-

статак ове иначе добре карте. Швајцарски манир био би још бољи за карту већега размера, за зидну карту. Косо осветљење даје лепу теренску слику и од еФекта је за иластику кад се карта гледа из даљине, а ова је карта мала, ручна, и та се слика, губи кад се употребљава из близине. Сем овога зелена боја, употребљена за равнице није добра, даје утисак прљаве боје. Иначе су иолоЈкаји и иравци плапина и осталих орограФских објеката тачно представљени, а употребљено је и нешто висинских кота. Генералисање је прилично вешто изведено. Материјал је у главном узет са Цвијићеве карте, а покрај тога има и доста повога. Унесене су нове железничке пруге, нека обласна имена, планине, манастири, знатнија села и др., којих нема на Цвијићевој карти. Па ипак, покрај све пажње, којом је унет материјал у карту, има неких грешака. Неке партије су и сувише утрпане, а неке празне. Нпр. Девач је претрпан именима, а у Гружи нема ни једног, чак ни Кнић није унет. Партија на С од Врање и у Подрињу има такође много имена, а пожаревачки крај, затим Посавина и Тамнава, празни су. Од знатнијих места многа нису унета, нпр.: Дебрц, Мокра Гора, Осипаоница, В. Дренова, Сиколе, Болеч, Црна Трава, Пецка, Брвеник, Градац и др. Од обласних имена има и неких нових, узетих из Карићеве Србије, али су многа од њих погрешно записана, као: Подибар, Надибар, Посавина, Колубара, Стари Влах и др. Техничка израда највише смета овој карти. Црна и плава боја јако су се расплинуле, и сметају прегледности карте. Слова су задебљана, тако да се па неким местима тешко читају, нпр.: Видојевица, Ребел>, Јанкова клисура, Острвица, Боваи и др. Прегледности карте сметају мало и црвене окружне границе. Њих није требало извлачити, нарочито, кад је у једном углу нацртана мала, уметнута карта, на којој је представљена, црном границом и различним бојама, административна подела Србије по окрузима. Још је горе у том погледу с плавом бојом: реке су тако расплинуте, да су често пута у доњем и средњем току тање, а у горњем дебље. Морава је нпр. тања према ушћу него у средњем току. Незгодно су исписивана и имена река: негде су преко саме реке, а негде далеко од ње (Љубовиђа, Црни Рзав, Чемерница, Кутина, Пуста Река и др.). А има река, и то је већа грешка, којима су исписана имена, а нису нацртане, нпр.: Врла Река, Топоница, Мали Пек и др. Величина слова Појединих имена није конзеквентно