Nova iskra

Ђ. ЈОВАНОВИЋ: 1- МИЛОВАН ГЛИШИЋ.

Те су продукције сасвим природно и сасвим логпчно годиле некултурпој маси, али зар је због тога потребно било истицати те радове? Зар наПЈИМ књижевним оцењивачпма није баш гтишта говорио тај Факт, да су и сами писци тих дела крајње некултурни, и да су као такви на уметничком пол.у једнаки нули ! Па у чему је то онда њихово разумевање уметничких дела? На основу чега то они долазе до закључка: да је једно дело уметничко а друго није? У осталом, ми још до данас ни једнога од њих не видесмо да нам је дао деФиницију литерарно уметничкога дела, да нам је дао своје есте(Сврш тичко Сгес1о, или своју литерарну ргорезаГоп Ае [ ог. То би био и најбољи начин за све остале да виде колико они вреде и да их нрема томе оцењују; а за њих би то био најбољи начин да нам се представе као л>уди од принципа и уверења. Овако пак: радећи без тога, радећи на парче и одређујући своје мишљење према сваком новом делу, и према личности свакога иисца, они су и дошли довде, то јест, да су у највише случајева у контрадикцији са самима собом. Они су и дошли до тога, да данас у једнога писца хвале баш оно што су јуче у другога кудили, и да куде оно што су пре тога у другога хвалили. Ие се)