Nova iskra

— 203 —

ФОТ. Ј. ЦВИЈИЋГРАЧАНИЦА. КРАЉЕВИЋ МАРКО

У НАРОДНОЈ УСПОМЕНИ

1 Цитања заједцо са упутом, за прибирање народних прича и цеоаада о Марку, оаставиа је Пол.ак Станислав Цишевски годипе 1,892., а рштампане с.у у „Караџићу®, дисту за српоки народни жирот, обичаје и, предаша,, грдина друга, свеска за новембар и децембар. . шј г < .

(из В. Половића) Краљица Јевросима није имала деце за пуних девет година. То јој је било жао, па је више пута говорила, да би ире волела да буде мајка но кра-

ЗАПИСАО

СТАНОЈЕ М. МИЈАТОВИЂ

ЈаД н ■' >< { : .•л;,;! > ]Крал>евићу Марку лшого ое пева, а мање се прича. 11а|)одне песме о њему прикупљене су у довољној мери, али народне приче нису. У овоме је чињен покушај у в Караџићу <( , па је с п|)естанком овога доброг лнста престао и тај уместан покушај. 1 Међутим вредно би било о Марку прикупити и објавити све оно што народ о њему приповеда. 0 његовом с.е имену зца свуда где год има Србина. Њега Срби сматрају као илеменитог човека и као највећег јунаџџ. У историји је он, на жалост, још потпуно неиспитана и неодређена личност. Али је у народу, напротив, добро позната и омиљена личност. Ну на народни суд или на, народно предање, о овом највећем српском јунаку, историја не сме, да се наслони. Изгледа, да је у Марку оличена стара слава и величина српске државне моћи за време владе Немањића до српске пропасти, као и карактер српског народа из тога времена. Ко год буде упоредио српску државу, из тог времена, и овога

јунака, како га је народ у својим успоменама схватио, наћи ће много којечега сличнога. 0 Марку сам прибележавао што сам где год чуо већ десетак година. Забелешке су скоро све из Левча, Темнића, Белице и Ресаве; дакле из крајева кроз које сам путовао и које сам проучавао са антропогеограФског гледишта. Да би збирка била потпунија бележио сам и ствари које су више мање познате. Ну, дуго сам се колебао, да ли овде да унесем и приче које су сличне са познатим песмама о Краљевићу Марку. На послетку сам се решио, да и њих не изоставим. Ако би ове приче биле доиста млађе од иесама, онда се из њих може видети: како их народ препричава. Разуме се по себи, да бву збирку не треба сматрати као потпуну. Она је само покушај или почетак за већу или гготпунију збирку, у којој би било унето све што се о Марку зна и приповеда у појединим крајевима Српства.

1. МАРКОВО РОЂЕЊЕ