Nova iskra
— 205 —
4. ТО ИСТО АЛИ МАЛО ДРУКЧИЈЕ (из Горње Ресаве) Погодио се Марко код дара да му чува овце ио Бељаници. Оваца је било миого, а планина велика, те је муку имао док је овце сачувао од зверова и људи. Поред рђаве плате цар му је давао и рђаву храну. Јео је качамак и сурутку. Код овако рђаве хране Марко се био толико осушио и ослабио, да га је тукао сваки ко је год стигао. Једног дана кад је Марко чувао овце но планини, дође код њега један леи човек, на зеленом коњу, и кад му се овај потужи, како га цар рђаво храни, он му препоручи, да више не једе сурутку и качамак, већ да једе качамак и млеко од оваца. Првог дана да поједе млеко од десет оваца, другог од двадесет, трећег од тридесет, и тако даље редом. Кад десетог дана поједе млеко од 100 оваца, онда да покуша да баци један велики камен са Бељанице на Хумове, 3 па ако га баци, да остави овце и да се врати кући у Прилеп. То је био Св. Ђорђе, Марков домаћи заштитник код Бога. Марко све уради исто онако, као што му је светац рекао. Кад јс бацио камен са Бељанице на Хумове, оставио је царске овце и вратио се кући у Прилец. Тај бачени камен и данас се налази на Хумовима и зове се Марков Еамен. 5. МАРКО НАЛАЗИ ШАРЦА (из Коњуха) Ишао Марко друмом и срео кириџије, који су на коњима преносили ствари из Дубровника у Скопље. За натовареним кириџиским коњима ишло је једно губаво шарено ждребе. Марко их све заустави и почне с њима разговор. Марко: Одакле сте и куда ћете ? Кириџије: Из Рујна, а гонимо трговачке ствари из Дубровника у царско Скопље. Марко: А бп ли продали једног коња? Кириџије: Могли би ти продати кад се вратимо, а овако су нам још потребни. Марко: Па један од вас може отићи и пешке; Скопље није далеко. Кириџије: Можемо на послетку, ако ћеш добро платити. Марко: Платићу добро, али ћу прво пробати; коме коњу не ишчупам реп за њега ћу вам дати 100 цекина. Кириџије се преваре те пристану, а Марко почне једног по једног коња. окретати око себе и чупати им репове. Кад је свима тако почуиао репове дошао је и до губавог шареног ждребета. Њега није могао да крене с места нити реп да му ишчупа, и ако се неколико пута навраћао. Није имао куда. Дату реч морао је да одржи. За то нлати кириџијама по погодби губаво ша-
3 Хумови су разгранато брдо у Д. Ресави, недадеко од (Јвидајиица.
II
У. ПРЕДИЋ: СВ. ЈОВАН. рено ждребе и отидне с њим у Прилеп. То му је после био његов омиљени Шарац, с којим се није до смрти растајао. Од Шарца после није имао бољи коњ, а од Марка није имао бољи јунак. 6. МАРКО И МИЛОШ (из Ланишта) Јахао Марко Шарца и ишао у Скопље. Јахао Милош Ждралина и ишао из Скопља. На путу се сукобе. Марко: Помаже Бог, незнана делијо. Милош: Не помињи ми Бога, већ ми се уклони с пута, ако хоћеш још мало да поживиш. Марко: Ја се до сада никоме цисам с пута уклонио, па нећу вала ни теби. Милош: Онда нећу ни ја теби да се склањам, већ на мегдан, па да се пресудимо. Марко: А ко си ти, да ти изађем на мегдан?