Nova iskra

— 197 —

жртвовању око подизања дома Господњег; затим дуго кропио свет и заморио се толико, да су му млади попа и ђакон придржавали лактове да тај посао отаља, па је одмах отишао у собу да се одмори. Отац Методије одану душом: — Хвала Богу, све се благополучно сврши. Више прошло, а мало остало. И док је Господин пио каФу, он потражи кмета и учитеља да се обавести је ли све спремљено што је наређено. Нађе их у шевару, одмах иза куће. Кмет седи, а учитељ се нагао над њим и унео му се у очи: — Јеси чуо немој да се стидиш и да будеш прост као цепаница... Није »првосвепггенство« него Преосвепггенство... Ако не можеш да потревиш то, ти учини овако. Кад се заседимо и изређамо здравице, ти се подигни и реци слободно : »Свети владико ! Што смо ову радост дочекали, прво имамо да захвалимо теби, па натпем добром свештенику попу Методију... Молимо те, смилуј се, и дај му црвен појас (( — А ми ћемо тада притећи: »Подај М у га , свети владико! И ми ти се молимо! (( Попу заигра срце, па се осмену: — Море, учитељу, остави човека; није сва срећа ни у појасу. Но, причајте ви мени је ли

све у реду, и познајете ли да се Господин није штогод нал>утио ? Али у том чу се ђаконов глас. — Оче Методије! — Изволте, ђаконе! — отрча поп. — Дајте џигарицу! — Видиш ти, ја заборавио. Сад, оче, сад! — отрча поп у кујну н грмачи за тањир на полици. Подиже га и жацну га летка у срце. Нема џигарице. — Шта је с џигарицом? Камо џигарица? Кувар растре крмељиве очи, извири се и погледа на полицу: — Ту је, ваљда. — Шта, }) ту је (( ... Говори камо џигарица? Куд је одавде? Где је ћурећа џигарица? — шкргутну зубима поп и клецнуше му ноге. Стаде се вртети и обртати. Узмуваше се сви, поче се четити свет. — Нема је!.. Неко је дигао!.. Појела га рђа!.. — Овај је мало час обилазио овуда — рече кувар и пружи прст на једног младића. — Држи га! — викну поп. Жандарм, који није знао о чему је реч, кад чу »држи га (( , потрча отуд од цркве и јуриши као хрт на младића, који се измицаше. Ухвати га за прсник и повуче.