Nova iskra

— 226

Говорио је то стари Крста, старац око псдесет година, још крепак и чио снагом, а бадар духом. Љице је његово широко, богињаво, са испалим и јако испупченим јагодицама. На бради и залисцима као сребро провлаче се седа, влакна, а брци дугачки, на ниже оборени, црни као да су угљем премазани. Очи су његове као две крупне трњине, сјајне и живахне са великим беоњачама. И кад се Крста наљути, очи блесну необичним сјајем. А кад је пак миран и спокојан и очи његове тужно гледају, као да са жалошћу посматрају прошлост своју, читаво пола века мучног и тешког живота. Наш кратки обед беше завршен. Заналивши црне земљане луле са кратким изглоданим камишима, ми смо полулежећи посматрали, како дрво пишти, пуштајући воду из себе. Пламен се часком високо уздигне и јаче обасја целу колебу, или се притаји, нестане га, као да хоће да угасне, и целом колебом овлада као неки полумрак, а снег, што се видео кроз пукотине, још јаче одудари својом белином. Крста нам је причао: »Било је то одавна, још онда кад се на месту мојих садашњих повесама поче помаљати оно неколико првих влакана, а у себи осетих прве знаке мушке снаге.® »Као и отац мој и ја одох планини, дететом још. Тамо су онда радили страни .људи неки, који нам говорише, да је штета ос/гавити оне силне великане од растова наших, да тако бесплодно стоје. И секира запљушта. Оштар и л>ут звук јецао је кроз наша брда; дебело иверје летело је на све стране. А они, великани наши, дрхћући и тресући се целим стаблом, повијали се под тешким ударцима тежатничких руку, цичећи и пиштећи, као да јецају од силних болова, што им га рука људска зададе. И одвајајући се од својих прастарих пањева, од испуцаних дебелих жила, с хуком и шумом, као да се небеса отварају, падали на тешку земљу. Као многобројни рањеници по широком разбојишту, пошто је битка изгубљена, лежала су њихова витка стабла, све друг до друга, мртва и изгубљена. Са многобројних пањева, који се уздизали као непрегледне крстаче по разривеном гробљу, још час-два цурила је вода у танким сузама; — то су они плакали за својим великанима, који тако обезглављени, мртви и непомични, леже поред њих.... с< »А тамо поред стаза и путева уздизали се грдни витлови од дуга и грађе, кола их прихватала и сносила доле ка плавом Дунаву.... Ми нисмо више видели наше горе; ридајући и илачући она је бежала од нас....« »И од густих непроходних гора, које смо дотле познавали само ми, деца њена, створише се ттол>ане и утрине; ижђика коров и дебела трава и место примамљива хлада да мами путника и намерника, поникоше безбројна стада оваца и коза, да доврше оно што иза људских руку још беше заостало.... Шума се таманила....®

»А међу радницима, мојим друговима, био је и један, који се од свију издвајао и својим јуначким растом и својим слободним духом. Био је то он, друг мој од колевке још, Боркан са Лепене. И колико је међу свима нама било снажних и високих младића, сви ми заосгајали смо иза појаве Боркове који нас је по готову све надмашао још за целу главу. Све у свему моћна и силна цела његова појава. Лице му се није могло назвати лепим, црте му беху оштре и сигурне, али баш зато необичне. Црна и светла као гар коса падала је ио широком испупченом челу. На уснама, одлучно извијеним, огледао се стално као неки пркос, а у његовим сјајним црним очпма било је нешто што се не уме објаснити, али што је обичне људе с места нагонило к њему, на подчињеност и слепу послушност. И цела појава његова била је силно оличење снаге и мушке воље, чему се човек није могао противити и у чему је био њен цели значај. <с »И као што му је цела појава била изван осталих л>уди, тако је и његов целокупни живот одударао од наших општих навика. Он није хтео седети ни овде с нама у планини, нити силазити доле до села, међу .вуде. Још од оца беше му тамо покрај Лепене на једном ониском брдашцу остала нека бедна њивица, његово свеколико имање. II ту, на тој њивици, он беше себи саградио ниску и просту малу кућу. Одатле силазио је он овамо к нама на рад у шуму, или, кад би му то досадило, спуштао се доле до рудника, остајао тамо недељу две, ни с ким не дружећи се, и после пробанчена два три дана, а утрошивши целу своју зараду, опет се враћао к нама. И као бесан на себе дохватао се секире, снажно њоме замахивао, да је све около њега пуцало, као да је тиме хтео казнити себе за пропуштено време.® »Г1о кадшто пак Боркана нестане и као да му и цео траг пропадне. Нико од нас није могао сазнати, куда и којим путевима он одлази. Познавајући пак његову преку иарав и затвореност, нико се није ни усуђивао да што ближе сазна о тим његовнм потајним изостанцима. Истина, онако шапутом говорило се, да он тада одлази у »печалбу®, јер се сумњало, даје Боркан један од највештијих и најдрских кријумчара, али како о томе није било никаквих сигурнијих података, и како нико није био рад да са њим кавгу заметне, то је све остајало по староме и при повратку његову међу нас свако је први гледао, како ће стиснути руку Борканову. с< »Али са тих својих пепознатих подвига није Боркан био знан само у кругу својих другова. Цео Пореч говорио је о њему и на његов рачун ницале су најчудноватније приче, у којима је иа првоме месту увек стајало име Борканово, приче у којима је он кадшто имао толико заједничкога као и ма који други од нас. Све то пак створило је од њега у устима народним неустрашног јунака, готова на све, чије је име било у вези и са најлуђим и најдрскијим делом, које би се