Nova iskra

— 289 —

БЕОГРАД, ОКТОБАР 1911. ГОДИНЕ

Власник, Живојин 0. Дачи+1 Краља Александра улица број 26.

„Нова Искра" излази сваког месеца. Цена: на год. 16, по год. 8, четврт год. 4 дин.; ван Србије: на годину 10 Фор. или 20 дин. у злату. Претплата и све што се тиче администрације шаље се власнику „Нове Искре", а рукописи уреднику. Рукописи се не враћају; накнадно тражење појединих бројева извршује се само у року од два месеца. После тога рока бројеви се могу добити само за откупну цену. —

Уредник, Риста Ј. ОдавиФ; Капетан - Мишина улица број I ! "

МЕЂУНМРОДНР1 ХИГИЈЕНСКР ИЗЛОЖБР\ У ДРЕЗДИ

Швих дана (31. октобра но новом календару) затворена је интернационална изложба у Дрезди, која је отворена још маја месеца ове год. Ова је изложба, и по својој огромној величини и организацији, и по вароши у којој је изложена, и по броју и каквоћи предмета, који су на њој изложени и по цил 5 у, коме је намењена, одвојила од сличних стручних изложаба, те је сасвим оправдано, што је изазвала велику заинтересованост не само стручњака, већ и масе народа — разних сталежа, како у Немачкој тако и ван њених граница. С тога заслужује да се и ми, при њеном затварању, њом мало позабавимо и покажемо њену праву вредност и значај. Ово је у толико гтре потребно, што наша земл>а у овој међународној утакмици није учествовала, а и иначе је посета од стране наших сународника била и сувише скромна. Али пре него што пређемо на само описивање хигијенске изложбе у Дрезди, 1 иотребно је најпре, да утврдимо, шта се разуме иод самом хигијеном; јер о хигијени постоје у широкој маси парода још нејасни и чудновати појмови. Хигијена је не само наука о чувању људског здравља, већ и наука која нас учи како ћемо своје здравље да ојачамо и повећамо, да бисмо што лакше могли издржати борбу за опстанак.

1 При изради овога сдужио сам се: 1) зваиичним каталогом интерпациона.ше издожбе хигијеие у Дренди (ОШгЈеПег КаШо^ <1ег т1егпаЦопа1еп Нуа*1епе-Аи881;е1ш1&. ПгезсЈеп 1911.). 2) Псторија, организација и смол.ни об.шк интернационадне изложбе, од саветпика Денгеса (П1е т4егпа(лоп. Ну^хепе - Аиз^еПип^ 1)гев(1еп 1911. Тћге Уог§;е8сћ1сћ(;е, 1ћге Ог^атваНоп ипс1 јћге аиваеге 6е81а11, уои Но{га1 Ооепдез); 3) специјадним издањима за поједине одељке које сам цитирао у тексгу. Д-р Вој. Ж. Ћој^евиН.

У 1 Ш '^г-сЏУ Тавна ]е хигијена исто толико стаухСлгаХпио и лична, и моЈке се сматрати као мерило културе појединих народа. Готово код свију културних народа налазимо законе и обичаје, који се односе па чување и негу људског здравља. У многих старих народа религија и држава утврђивале су, са пајвећом тачношћу, правила о животу и чувању здравља. Тако нпр. још код Египћана начин исхране био је до ситница прописан, храњива вредност појединих средсгав.а за исхрану, као и њихова варљивост, најтачније објашњена, чак и утицај појединих доба годишњих на дијету до потанкости описан. Али поред ових правила и прописа, који спадају у приватну хигијену, налазимо код старих народа — Египћана — и знаке јавне хигијене (канале, дренаже и т. д.), који говоре о њиховој високој култури. Код Евреја постојали су женидбени закони за одржавање породица и чистота племена (бракови међу сродницима забрањивани); затим строги прописи по којима су вршени полни сношаји (коитус за време менструације забрањиван и т. д.), да би се свет сачувао од разврата и болештина. У Мојсијевим књигама има прописа о гробљима, уклањању људских измета, чистом држању бунара и резервоара, о изоловању губавих и кужних. У Грка и Римљана налазимо многобројне прописе о нези тела и његовом снажењу, о физичком васпитању деце и т. д. У Римљана су водоводи и купатила били узорити а постојали су и прописи о надзору средстава за живот, клоака, канала и т. д. Столећима су живели стари народи под владом ових закона, обичаја и навика и достизали до највеће културе. Доказ су за то споменици архитектуре и уметносги, који су нам из тога доба остали. Тек када су, са појачаним благостањем, занемарени ови хигијенски прописи и обичаји и на место уредног живота наступио