Novi Pazar

126

и неопознво потврђивањс вакуфнаме, 17 С обзиром да се све то одвнјало у временском интервалу ол неколико година може се эакгьучитн да јс његова иамнја подигнута нетто раније, највероватније почстком лете аеценијс XVI века. О самом осннвачу Алтин-алем иамијс у Новом Пазару, Мевлани Муслихуднну снну Абдулганија.за сада врло мало знамо. Сама његова титула - невязке 3 ‘ - указивала би да je био образована н цењена личност. На основу неких помена у изворкма сматра се да je, у својим позним голинама, био у служби на двору султана Селима 11, као научник. Потпуно je сигурно, међутим, да je био врло богат човек. Поред свог „Куршумли хана“ у Скошьу он je у овом граду подигао такође једну иамију 19 . обнов но један амам и имао неколико кућа и много дућана, док je у Трепчи изградио свој месцид и свој каравансарај. Овахо велики број његових објеката и богатство вакуфа всроватно су допрннели да народно прелање. које се преносило и лопуњавало међу муслиманским живљсм Саниака. веже Мевлану Муслихудина за доба самог осниаања Ноаог Пазара и янчност тадашњег султана - Мехмеда П Осаајача,

У лосалаипъим освртима на архитектуру Алтин-алем иамије најчсшћс су истнцани њенн летаъи: лспо обрађен михраб 40 . обим њсне куполе 41 и необична конструкција степеништа у минарету, 41 О архаичној формн њеног трема, његовом односу према главном делу иамнје, сасвим необычно поставл>еном минарету и на карактернстичан начин изведено] пластично] дскорацнјн - није се говорило. Трем Алтин-алем џамијс другачије je эидан од н»сног главног дела. Док су эняовн цснтралиог простора грађенн алтернацнјом опеке и грубо клесаног камена, дотле je цео трем изведен пажљиво образе ним тесаницимн пешчара. Но, упркос то] разлицн. концепција трема и његова повсзаност са главным кубусом показују да je он био првобитно планиран и истовремено полигнут. 41 Он je исте внснне са централним кубусом а две његове куполице нису много ниже од главке куполе. Такав однос маса среће се у османлијсхој архитектури само код старијих. претежно малоазијских грађевина. Кол задужбина старе Брусе и Изинка куполице над тремом су реловно задржавале скоро подједнаку висину са масом цснтралиог простора, док су се касније, код споменика раноиариградске стилске групс, и аркаде тремова и куполице над њима све ниже спуштале, да би цснтрални кубус остао што маркантннје истакнут. 44 Као што je већ поменуто, трем je на неуобичајен начин затоворем само са своје десне стране, продужетком бочног знда централног простора. Такво флаикирање трема јављало сетакође у раноосманлијсхој архитектури мал их једпокуполних памија Мале Азије. Тамо су до да нас очувале са обе стране затворен трем Алаедин-бегова иамија у Бруси (1355) и Хацн Езбекова џамнја у Изнику {l3 3 6). 45 Примену овог слсмента на трему Алтин-алем памије вероватно je условнла околност што je, већ у времс њеног грађења, главна фасада џамије укосо нс палача на врло фреквентан стари друм. Практична потреба заклањања од улнчне вреве тог простора намењсног за припрему молитвн, свакако je на вела неимара да яслимично преузме старо решсње брусанске школе н на то] страни извуче бочнн зил у континуитету, све до предње ивнце трема. Са друге стране, врло малн простор за неопхолно лвориште испред грађевине, нагнао га