Novi Pazar

127

јс да тај џамнјски харем преломи и прошнрн уздуж леве стране задужбинс и да, због тога, на овом месту трем остави отворен. У османлијској архитсктонској варијанти цдмије минарет ce, no правилу, издиэао уз десни предњн угао главне кубнчне масе. Коя эалужбина са једним минаретом он се много ређе поставлюо на леву страну : само онда кала je то захтевала неповољна конфигурадија тла или неки яруги сличен услов,** Али и у тнм случајевима минарет je увск полизан уз спољки зил молитвеног простора. Изванрелно ретко се минарет поставило уэ бочнн зил трема, као што je то случај код ове новопазарске џамије. У османлијској архитектури ло средине XVI века залажена су само три овако изузетна рсшсња. Прво je било реализовано кол већ истакнуте Алаедин-бегове цамије у Боусн 41 , друго на Ебу Исхаковој завији у истом месту (1399) 4 * - кол оба примера минарет je поставили уз леви зил трема -а, треће, код Махмуд-бегове иамије у Касабн код Кастамону (1366), која има минарет прислоњен уз н>егов десни зил 4 *, као и наша џамија. Сви ови елементн - високи трем, зил којн га бочно заклала, и овако неуобнчајено поставлен минарет - наводе на претпоставку да јс гралнтељу Алтин-а--лем џамије у компонован.у њене целине служила као узор иска од старијнх, поштованих задужбина брусанске стилске групе. Необнчно велика сл ич ноет са општом концепцијом Хаци Езбекове џамнјс у Изкику, из 1336. године, која има истовстно решен главки поткуполнн простор, истн број пресаедених травеја над слично фланкнраинм трсмом и такобе асиметрично поставлен улазни портал 50 -то поткрспл»ују. Међутим, узлржано коришћени и плнтко резани еле менти декоративне пластике на овој иамији, као и онај, у суштнни византијски начни зндања на њсном главном делу, говоре и о упадљнвом присуству одлика новнје. раноцариграаске стилске групе. Настала на европском тлу, непосредно по упознавању турских неимара са монументалним храмовнма освојене византиј* ске престоннце. та je стилска група, са карактеристичном тежгьом ка пространнјим грађевннама живописних фасада али скромног пластичног у краса, ломиннрала у архитектури Јслрена и Истанбула све до првих година XVI века. Тала jy je сменила нагла експанзија класичног стила османлнјске уметности. Преузевши у општем плану тековине старе брусанске архитектуре, а у летагънма елементе тог раноцариградског умстничког израза, Алтин-алем иамија je постала пример оних позних провинцијских здан>а на којима се, у доба проивата репрезентативног класичног стала, још прожимају обслежја претходне две школе. По томе, као н по свом лепо гра!)еном архаичном трему, невелика Муслихудинова џамнја у Новом Пазару, из лете леценије XVI века, заиста представлю релак споменик османлијске архитектуре не само у Саниаку већ уопште на нашем тлу. 51

1 О Иса бегу Иехаковићу и његовим грађевнкама у Скопљу, Новом Пвэару, Шапцу н Cs раусву в.: К. Јиречек, Историјв Срба, I. Београл 1952, 422; Г. Елезовнћ, Сгопскн Исаковнћи н Паша јигит бег, Гласкнк Скопског научно г друштм XI (Скотье 1932) 159-168; V. Skarič. Sara jevo i njcgova okolina od najstarijih vrcmcna do austro-ugarskc okupaciie, Sarajevo 1937, 39-43; Г. Епе Јовић, Турски споменици, I, Београл 1940. 79-126 и 171; H. W. Duda. Balkanturkische Stud ien, österreichische Akademie der Wissenschaften, Sttiungsberichte, 226, Bd. 1, Wie« 1949. 47-51; Д. Cr. Павловнћ, Шабачка тарђава. Сгаримар н.с. V-VI (Београл 1955) 305-316; X. Шаба новнћ. Крајнштс Иса-бсгв Исхаковића Збирни катастарскн полис из 1455, године, Сарајсво 1964; Евлнја Челеби, Путопис. О.тломин о Југославенским земхьамв. прсвол X. Шабановића. Сарајево 1967, 263-266,