Novi Pazar

Испол овог слоја, у оба дела псћине наилаэн сс на слој наллавмне, - деб љине 0,60 м, - формиран од жуте песковите иловаче са яоста ситннјсг ломљеног камеи а. Под овим слојем нанлази се на старији културни слој формиран од пал* вине са којом су нэмешанн круттнн комади камена. У прелњем делу пећнне - квадрант VIII - пуни слој земл>с са гаром огра ннчен je са свију страна крупним камсњем сложеннм усово. На двама од ових Каменева налазе се остаци малтера. Није јасно да ли Je било нетто малтера и у самој овој примитивно] конструкции, или je камен уэет са неке старијс, всћ обрушенс грађевине. Овле je вероватно било него опьнште. У гарежи je нађсн фрагмент глеђосане керамике. У дазњем делу пећнне - квадрант IV, - културни слој je далеко изрази тији. И овле наилазимо на набацано крупно камен>е, измсђу кога je тамна земгьа. изгорела на горњој површнни. На површини овог слоја, али у мањој мери и у тему, им a грумсња мегалне згуре као и обрађених предмета од гвожђа. - Јсдан здепастн кајл, неколико кованнх клинова и комад гвозденог лима. У овом слоју нема ни једног комада керамике. Има се утисак да je овле могла да постоји нека радионнца за обраду метала, - евентуално ковачница (сл. 5). Доњи културни слој и у гтрелњем и у задњем делу пеЬине нижи je за чи тав мстар испод најннже могуће нивелсте на којој 6и евентуално био поставлен улаз. Како се у предаем делу ради о опьитту, а у залаем можда чак и о некој ковачннцн то сс може, уз све потребив резерве, закгьучити да су ови лелови пећине били у употреби још пре него што je подигнут зид којим je била затво рена. Додајмо још да je у горњој наплавинн у квадранту VII, откопан костур једног. по налазу др С. Жнвановића.одраслог мушкарца, шезлесетих година, који je за живота био грбав. Очигледно je да овај гроб потиче из времена кала je зид којим je „Мала пећина“ била затворена, био већ порушен. Црква, својим запалннм делом подвучена под каменитн свод псћине. само je дслимично очувана. Тсмел. њеног северозападног дела заједно са неко дико обрушених Каменева који индицирају постојање аленде на северном зилу, откопан je 1975. године. Сачувакн су остаии свода од сиге, прислоњсног уз за падин зид (сл. I, 3. 4). На степи нзнад јужног зида под коју се овај подвлачн. постоје траговн уссченог дела јеаног вншег, нетто леформисаног полуоблнча стог свода. Изнад, и у западном н у јужном чсоном делу каменс громаде у којој се налази псћина. постоје остаци коенх, доста дубоко усечсннх жлебова који су служили за прнхватање обода кровне конструкцнје. Јужни коси жлеб завршава се јсдним краћнм вертикалннм у сек ом;* њиме je ограничен простор кровом, односно обележена макенмална удаљеност до које су и црква и зид којим je са стране била затворена пећина, лопирали прсма истоку. Како стсновито тле на коме јс ирква изграђена не допире до улал»ености маркираке овим усеком, то je очигледно да су сс и источим део цркве и зил, којим je са југонсточне стране била затворена пећина, обрушили зајелно са несигурном стеиовитом подлогом на којој су били изграђени, у трснутку кала je ова попустила и сурвала се у по нор прсма Себечсвској реци. На основу сачуваних остатака првобитне облике цркве веома je тешко ре ститунсатн. Ma каква комбинацнја зидова и сводова да се извршн она не одго вара ни уобичајсним ни изузетним типовима средњовековних Храмова.

18