Novi Pazar
године закључио уговор којим су потврђене све привилегије које je имала пре пада Цариграда. Исте године je никејски патријарх Манојло, уз сагласност цара Теодора, уздигао српску цркву на ранг аутокефалне архиепископије. Цар Теодор I Ласкарис je умро 1222. године, а на престо je дошао други супруг његове ћерке Ирине, Јован 111 Ватац. Претпоставља се да je Јован Ватац био унук Константина Ватаца, војводе цара Манојла I Комнена a син војсковође Василија Ватаца и неке рођаке царева Исака II и Алексија 111 Анђела. Рођен je око 1192. године, а Ирином, ћерком цара Теодора Ласкариса, оженю се 1212. године. Њихов једанестогодишњи син Теодор се 1234. године оженю Јеленом, ћерком бугарског владара Јована II Асена, којаје била још дете, чиме je утврђен савез Византије и Бугарске. У сарадњи са Бугарима напао je Цариград 1235. године, али није успео да га заузме. Године 1239. умрла му je супруга Ирина Ласкарис и цар се 1244. године оженю Констанцом Аном, ћерком Фридриха II Хоенштауфена, римског цара (1220-1250) и јерусалимског краља (1228-1243). Цар Јован Ватац je 1246. године успео да без борбе заузме Солун а ютом и Тракију, Македонку и облает око Кроје. Након тога je потчинио Епирску деспотовину и острва Лезбос, Хиос, Самос, Икарију и Родос (1252). Умро je 1254. године. (Острогорски, 1993, стр. 401-418)
Растко, најмлађи син великог жупана Стефана Немање из његовог другог брака саАномАрпад Комнен, (Андрејић, 2010, стр. 62-65) рођен je у Расу 11691175. године. Уто време Немања je имао 57-62 године, а Ана 39-45. година. Наши пунолетства, Растко je на управу добио Хум и Захумље као удеону облает (1188-1190). Године 1191. велики жупан Стефан Немања je на Морави поражен од стране византијског цара Исака 11. Са својим тастом, угарским кралъем Белом 11, цар Исак се састао на Сави и заюъучен je мир са Србима, а царева синовица Евдокија, кћер протераног Алексија 111, удата je за Немањиног сипа Стефана Немању II (Првовенчаног). Исте године Сава je избегао на Свету Гору Атоску, у руски манастир Светог Пантелејмона, а потом у манастир Ватопед, где je замонашен под именом Сава. Монах Сава путује у Солун и Цариград 1192. године. У Солуну je „од пометка" боравио у манастиру Филокал, који je и обновио. На цариградски престо се 1195. године вратио Алексије 111, а то je условило силазак са власти великог жупана Стефана Немање. После абдикације и монашења, у манастир Ватопед код Саве долази и његов отац, сада као монах Симеон (1196). Сава je у Цариграду 1197-1198. примљен код византијског цара Алексиј а 111, када ј е добио напуштени манастир у Милеј имана Светој Гори. Том приликом je Сава цариградском манастиру Свете Богородице Евергетиде Добротворке дао велики прилог. Са свој им оцем монахом Симеоном 1199. године завршаваградњу манастираХиландара, у којем исте године умире монах Симеон као великосхимник. Сава борави у Солуну 1200-1203. године, где je проглашен
89
АРХИЕПИСКОП САВА I - ДВОСТРУКИ ПРИЈАТЕЉ...
40/2017