Novi Pazar

за архимантрита. Године 1203. на власт ce враћа цар Исак II Анђео. После пада Цариграда у руке Латина, Сава 1207. године долази у Србију са моштима Светог Симеона и похрањује их у његову задужбину, Богородичину цркву у Студеници. Као архимандрит, Сава напушта манастир Студеницу и поново одлази на Свету Гору. На Свету Гору одлази и после женидбе Стефана Немање II Аном Дандоло и добијања краљевске круне 1217. године. Ради решавања статуса српске цркве, дуже борави у Никеји (1219), где се обраћа никејском цару Теодору Ласкарису за добијање црквене аутокефалије за Србију. Из Никеје се враћа на Свету Гору, у манастир Хиландар, а потом одлази у Солун, у манастир Филокал, где борави неко време код солунског митрополита Константина Месопотамита, са којим je био пријатељ од младости. У новосаграђеној епископалној цркви у Жичи одржава сабор Српске православие цркве. Сматра се да се принц Радослав оженио 1220. године и да je венчању ирисуствовао и његов стриц архиепископ Сава. Поново je код цара Теодора Ласкариса у Никеји 1220. године, где je на Васкрс, 29. марта, хиротонисан за првог српског архиепископа од стране васељенског патријарха Манојла. Према Теодосију, архиепископ Сава je оженио и венчао синовца Радослава после смрти краља Стефана II Немање 1228-1229. године. Архиепископ Сава потом први пут одлази у од крсташа тек ослобођену Свету земљу и Јерусалим (1229). У Јерусалиму се састао са јерусалимским патријархом Атанасијем. Постао je сабрат монаха лавре Светог Саве Јерусалимског, а затим je у Јерусалиму саградио манастир Светог Јована Богослова и у Акри манастир Светог Ђорђа. На повратку из Свете земље, архиепископ Сава je посетио цара Јована Дуку Ватаца и у Солуну цара Теодора I Анђела. Међутим, после победе Бугара у бици на Клокотноци и погибије цара Теодора Анђела 1230. године, у Србији je дошло до промене политике и пада краља Радослава, наши кога на престо 1233. године долази Владислав I Немањић. Иначе, за Владислава je билаудатакћер бугарског владара Јована II Асена (1230) тако да je он био његов штићеник. Идуће године (1234) бугарски владар се ородио са византийским царем Јованом 111 Дуком Ватацом и са њим ступио у савез против Латина. Архиепископ Сава поставља на црквени престо свог сестрића Арсенина I Сремца и по други пут 1234. године одлази у Свету земљу и Јерусалим. На Васкрс, 8. априла 1235. године јерусалимски патријарх Атанасије je ..пророковао" архиепископа Саву за патријарха Срба и Бугара, што су потврдили и патријарси Египта и Антиохије. По повратку из Свете земље, патријарх Сава je у Великом Трнову на Богојављење, 6. Јануара 1236. године крунисао за бугарског цара Јована II Асена. Нажалост, патријарха Саву на путовању затиче смрт и он умире у Великом Трнову на Васкрс, 30. марта исте године. Његове мошти су дочекане од стране краља Владислава и архиепископа Арсенија, пренете и у Милешеви похрањене 6. маја 1240. године (Станојевић, 1935, стр. 8; Јиречек, 1978, стр. 147-159; Милеуснић, 1989, стр. 40; Андрејић, 2004, стр. 84-87, 91-128; Андрејић, 2008 а, стр. 77-102; Андрсјић, 2008 б, стр. 67-92; Андрејић, 2009, стр. 43-76)

90

40/2017

Живојин Р. Андрејић