Novi Pazar

патријарха... И отуда опет врати се у свети град Јерусалим и... настањаваше ce ca богосветлим патријархом... оде у Синај... пређе пустиње јорданске, и дошавши у град Корак... огуда оде у Велики Вавилон... И дошавши у град синајски би часно примљен од епископа града тога... Дошавши (са Синаја) у свети град Јерусалим... с богоносним патријархом Атанасијем... Дошавши у Антиохију... порадова се са патријархом антиохијским... и онај одликова овога преосвећенога превеликим светим даровима. И патријаршким ризама... И пропивши Јерменију (малу) и гурачку (гурску) страну и дошавши на сиријско море, нађе лађу која иде у Анатолију... и пристаде у Анатолију. И прође Анатлоју, и потом Византију, и дође у Цариград". (Доментијан, 1938, стр. 187-190, 200-203) „...дођоше у александријски град... Свети беше часно дочекан од светог патријарха александријског... Потом се Свети врати у свети град Јерусалим... у много) љубави с часним Атанасијем патријархом... Одавде... стиже у велики Вавилон... јави султану о свом путу у Египат... путу у свету Синајску гору... дође опет у свети град Јерусалим. .. дође у велику Антиохију. .. часно и љубазно би примљен од светог антиохијског патријарха... Одатле дође у Арменију... и дође опет на сиријско море... дођоше у царски Константинов град. (Теодосије, 1997, стр. 161-166) На основу вишегодишњег сагледавања извора на нов и примсрснији начин, доказали смо да je Свети Сава, први српски архиепископ, на Васкрс 1235. године у Јерусалиму од стране патријарха Атанасија хиротонисан за патриарха.

.....И прође Анатолију, и потом Византију (Никејско царство Јована Дуке Ватаца), и дође у Цариград. И прво дошавши, поклони ce пресветој Добродетељници, пречистој Богородици Јеверготиси... И ту остаде чинећи свете потребе са царским мајсторима... но му се предложи пут у земљу Бугарску, и отуда оде у град Несебар. И посла напред ка свату (пријатељу) своме благоверном цару Јовану (II) Асену... дође у град Трнов. И прими га цар са великом чашћу и љубазно славље сатвори због њега благоверни цар Јован. А када je приспео пресветли празник Просвећења Господњег (Богојављање)... и просвети цара светим просвећењем крштења Господњег, и освети сав сабор његова народа". (Доментијан, 1938, стр. 203-204) „И од Константинова града опет лађом пође, путоваше морем на загорску страну, хотећи видети пријатеља свога Асана, цара загорскога, јер овога кћи беше удата за Владислава краља. Дође у град Несебар... А кад дође у свети у град Трнов, цар га пресрете и љубазно дочека... А кад дође светли и велики празник божанственога Богојављања... Свети просвећењем крштења Христова и кроиљењем свете воде освети и просвети цара, и све који су били". (Теодосије, 1997, стр. 167)

96

40/2017

Живојин Р. Андрејић