Novi Pazar

Као почаствовани патријарх Срба и Бугара, Свети Сава се упутио у Велико Трново, где je свог пријатеља Јована II Асена крунисао за бугарског цара.

„Када je прошао дан суботни и када je приспела недељна ноћ, и када je озаравао дан недељни... и хотећи прославити празник по обичају Пресветлог Васкрсења... И тако се приближи концу живота. ... И би јављено цару за успеније преосвећеног... И тако погребе не бише његове свете мошти у дому светих Четрдесет мученика при реци Јетри, у граду новом, а у месту званом Трнову". (Доментијан, 1938, стр. 205-207) „По одласку цареву обузе болеет Светога... И у поноћи дана Васкрсења, када je недеља освитала... И тако, до краја захваљујући Богу, предаде у руке његове душу своју... Цар, чув о престављењу Светога, много je негодовао на патријарха што je утајио болеет Светога од њега, послав, рече, да положе Светога у манастиру који je он сазидао, у цркви Светих и великих четрдесет мученика... ј ер цар веома љубљаше Светога". (Теодосије, 1997, стр. 167-168) Патријарх Сава je изненада преминуо у Великом Трнову на Васкрс, 30. марта 1236. године. Сахрањен je у царском манастиру Четрдесет мученика.

Обративши се директно никејском патриј арху Манојлу и цару Теодору Ласкарису, Свети Сава je 1219. године добио аутокефалност српске цркве и посвећен за архиепископа на Васкрс, 29. марта 1220. године на сабору у Никеји. Поило je организовао и учврстио своју архиепископију, Сава предузима нову дипломатску акцију и одлази у Јерусалим око 1229. године, а у повратку борави код васељенског патријарха Германа. Израставши својим делима у велику интерправо славну црквено-државну фигуру, српски прелат je у великом преимућству и без конкуренцийе jep je утицај охридског архиепископа слаб, а унијатска бугарска црква у то време ван сваког благослова у православном свету. Примат и ауторитет Саве I je наметао следећи корак у хијерархији за српску цркву. Бугарска, окренута Западу и у савезу са омраженим Латинским царством, онемогућавала je род Асена да се домогне царског трона и патријархата који су некада владари Првог бугарског царства остварили кроз православну симфонију. Поехавши најмоћнији владар после битке на Клокотници (1230), a увиђајући лимитирајућу ситуацију у којој се налази, Асей II се поново окренуо ка Никеји и православљу. Обнова православног модела бугарског царства изыскивала je остваривање обнове Бугарске патри|арши|с. У сложеној политичкој ситуации изазваној страхом од потпуне бугарске реконквисте, српски архиепсикоп Сава се наметнуо као право и ј едино прихватљиво решење за византијског владара и патриархе Истока, а поготову јерусалимског патријарха Атанасија.

97

АРХИЕПИСКОП САВА I - ДВОСТРУКИ ПРИЈАТЕЉ...

40/2017