O demokratiji u Americi. Sv. 1

величина онога што је већ учињево спречава нас да предвидимо шта се још може учинити.

Књига коју ће читаоци скоро пмати пред очима написана је под утиском неког релиђиозног страха. произведеног у души писца угледом те неоспорне револуције која од толико векова напредује кров све сметње, и коју и данас видимо да напредује усред развадина које је починила.

Да би смо у видели извисне знаке воље божје, није нужно да сам Бог говори; довољно је да пспитамо какав је обични тог природе и куда догађаји непрекидно теже; ја знам, без да Творац подигне глас, да се звезде крећу у бескрајном простору по кривим линијама које је његов прст обележио.

Кад би дуга посматрања и искрена размишљавања, навела људе нашега доба да признаду да је постепено и напредно развијање једнакости у исто време прошлост и будућност њихове историје, тај би једпни проналазак дао томе развијању свети карактер воље сувереног господара. Хтети задржати демократију, чинило би се тада као да се војује против самога Бога, п народима не би остало ништа друго него да се прилагоде друштвеном стању које им провиђење прописује.

· Хришћански народи нашега доба чини ми се да дају свету страховито позорје; покрет у коме се налазе већ је тако јак да га није могућно задржати, али још није тако брз да треба да очајавамо да сес њим може управљати: њихова је дакле судба у њиховим рукама; али ће ми се скоро из истих измаћи.

ПШросветити демократију, оживети ако је могућно њену веру, очистити нење нарави, уредити њене покрете, заменити мало по мало њено неискуство с п08навањем ствари, њене слепе нагоне с повнавањем њених правих интереса; удесити њену управу према временима и местима; преиначити је према околностима и

Мер