O demokratiji u Americi. Sv. 1

10

Ја појмим да у тако устројеној демократској др= _жави друштво неће бити непомично, али ће се његови покрети моћи уредити и бити напредни; ако се у њој налази мање сјајности него у аристократији, наћи ће се исто тако мање беда п невоља; уживања ће блти - умеренија, а благостање општије; знања мања, а незнање ређе; чуства мање енергична, а обичаји блажији; у њој ће се опажати више порока а мање злочинстава.

У недостатку одушевљења ни ревности за веру, просвета и искуство одважиће по кадшто грађане на велике жртве; сваки човек будући једнако слаб, осетиће _ једнаку потребу својих подобних; п знајући да њихову помоћ може добити само под условом ако п он њима притиче у помоћ, лако ће увидети да је пнтерес појединих скопчан с општим интересом.

Могућно је да тада народ, као државно тело, неће бити ни. тако сјајан, ни тако славан, а ви тако јак; алп већина грађана биће срећнија, и народ ће бити миран, не за то што не би веровао да ће му у будуће бити боље, него за то што зна да му је добро.

Ако у такој државној организацији не би баш све било добро и полезно, друштво би бар присвојило све оно што је у њој добро и полезно; п људи би, одбацив за свагда друштвене користи које арпстократија може датп, узели пз демократије сва добра која им она може дати.

Али шта смо ми узели на место друштвенога стања, наших праотаца које смо оставили, на место њихових установа, пдеја п нарави које смо одбацили»

Опсена краљевске власти исчезла је, а није замењена велрчанственошћу закона. У наше време, народ презире власт, али је се боји, и страх отрза од њега, више него што негда даваху поштовање п љубав.

Ја видом да смо поништили индивидуална бића која могаху засебно да се боре против тиранства; али влада је сама наследила све повластице отете Фамили-

ферита пе