O demokratiji u Americi. Sv. 1

14

заузимајући насилнички место које им се оставља а за које нису достојни.

Где смо ми дакле

Релиђиозни људи устају против слободе, а пријатељи слободе нападају веру; племенити и великодушни духови хвале ропство, а ниске и ропске душе кују у звезде независност; поштени и просвећени грађани непријатељи су свакога напретка, а непатриотични и неморални људи праве се апостолима пивилиције и просвете !

Јесу ли дакле сви векови налвчили на наше Је ли човек увек имао пред очима, као у наше доба, свет где се ништа не веже једно с другим, где је добродјетељ без талента, п таленат без части; где се љубав Е реду меша с укусом тирана и свето обожавање слободе с презрењем закона; где свест баца само неку сумњиву светлост на дела људска; где се више ништа не чини ни да је забрањено, ни дозвољено, ни поштено ни срамно, ни истинито ни лажнор

Да л да мислим да је Творац саздао човека за то да се бесконачно копрца у умним слабостима које нас окружавају 2 Ја то не могу да верујем: Бог спрема јевропским друштвима сталнију и тишују будућност. Ја не познајем његове намере, али ћу непрестано веро_вати у њих ма да не могу да их увидим, п радије ћу сумњати 0 мојој способности него ли о његовој правди.

Има једна земља у свету где се чини да је друштвена револуција, 0 којој говорим, готово достигла, своје природне границе. Она се у њој извршила просто и лако, или боље може се рећи да је та земља без револуције добила резултате демократске револуције која се збива у нас. ;

Исељеници који се у почетку седамнаестога века настанише у Америци одвојише демократско начело до свију оних начела против којих оно мораде да се