O demokratiji u Americi. Sv. 1

248

__ Главне наредбе енглеског закона о настеотву у опште су одбачене у Савезним Државама. -

„Прво правило по коме се ми управљамо у смотрењу наследства, вели Кент, јесте ово: Кад неки човек умре без тестамента, његово имаље прелази на његове наследнике у непосредној линији; ако има само један наследник пли једне наследница, он пли она сама узпма дело наследство. Ако има више наследника једнога пстота степена, онп подједнако деле међу собом наследство, без разлике рода.

~ То је правило прописано први пут у држави Њујорку штатутом од 28 Фебруара 1786 год. (види еукед Угавиез, св. Ш: Додатак, стр. 48); доцније је усвојено у прерађеним штатутима писте државе. Оно сада влада у свима Савезном Државама с јединим изузетком државе Вермонта где мушки наследник добија двапут толико колико женски. Кепез Соттепталјез, св. ТУ, ст. 870.

У том истом делу, Кент нам пзлаже псторију американског законодавства односно супеституција, Из те историје видимо да енглески закони о супститудијама образоваху опште право у насеобинама пре амерпканске револуције. Супституције у правом смислу (Езгабе5 (а) бише укинуте у Виржинији 1776 год. (то се укинуће учини на предлог Јеферсонов; види Јефетзош'5 Метојгез), у држави Њујорку 1786 год. да тим су укивуте у Северној Каролини, Кентуки, Тенеси, Ђурђијанп, Мисури. У Вермонту, Ипдијани, Илпноасу, Јужној Кароливи и Луизијани, супституције нису никад употребљаване, Државе које су мислиле да треба задржати енглеско законодавство односно супетвтуција, пзмениле су га тако да су му укпнуле тлавне аристократске знаке. „Ната ошпта начела у смотрењу владе, вели Кент, теже да потпомогну циркулацију сопствености, “ |

Што највише пада у очи француском читаоцу који изучава амерпканско законодавство односно наследства, јесте то што су француски законш о том пстом предмету још несравнимо демократскији од њихових.

а ен