O demokratiji u Americi. Sv. 1

87

Први обитаоци готово свију насеобина беху сиромашни и неваспитани људи које сиротиња и рђаво владање нагнаше да оставе земљу у којој су се родили, или беху лакоми шпекуланти и лупежи. Има насеобина које нису ни таквог порекла: Сент- Домин су основали разбојници, а Аустралију насељавају у наше доба, осуђеници енглеских судова.

Исељеници који се настанише на прибрежјама Нове "Енглеске припадаху сви имућним класама старе отаџбине. Њихов састанак, на американском земљишту даде, у почетну, чудноват појав друштва у коме се не налажаше ни великих властела, ни пуког народа, а готово ни сиромаха ни богаташа. |

Међу тим људма беше, сразмерно, распрострто више просвете него ма у ком јевропском народу нашега доба. Ови, готово без икаквог изузетка, беху добро васпитани, а више њих беху познати у Јевропи због својих дарова, и своје научности. Друге су насеобине основале протуве без Фамилија. Насељеници нове Енглеске ношаху са собом дивне елементе реда и моралности: они иђаху

у дустињу праћени својим женама и својом децом. Али што их нарочито одликоваше од свију других, то беше сама цељ њиховога предузећа. Њи не гоњаше нужда да оставе своју земљу; они у њој остављаху друштвени положај за којим се жали и осигурана средства за жи= вот. Они тако исто не прелажаху у нови свет да поправе своје стање или да умноже своја богатства. Они се одрицаху сладости отаџбине само да задовоље чисто: моралну потребу, и изложише се неизбежним бедама изгнанства, само да остваре извесну идеју.

Исељеници, или, као што се они сами називаху, хамије (рејетив), припадаху оној секти у Енглеској која, је због строгости својих начела била прозвата пиританском. Пиританизам не беше само верозакона, наука;

он се такође у многоме слагаше с најапсолутнијим де- |

У ИН Ра агаве

ет

танина 25

ам

а а

5