O građenju železnica uzanog koloseka : čitano na sastanku udruženja srpskih inženjera i arhitekata 24. aprila 1902. godine
пројекта О канализацији, који је израдила францу ска кућа Бе“ зен и Син. Дужност је дакле удружења, да и у овом питању _
_ о грађењу нових железница узме учешћа. Тога ради ми ћемо
у овом реферату рећи коју о начину извршења ових по О
начину и могућности финансирања. Да пређемо на ствар. - 5 - Остављајући на страну систем по коме се грађење п екеплоатација железница уступа појединим приватним друштвима! — јер смо у начелу противни концесијама железничких пруга, посматраћемо у овом реферату ове варијације:
1. Грађење пруга као и експлоатацију врши сама држава
орао радном снагом и својим капиталом. 2. Грађење пруга поверава се страном предузимачу, а експлоатапију врши држава. Потребан капштал узет са стране. 8. Начин давања посла у израду по паушалној суми од километра или по јединичним ценама. | =
|. Грађење пруга и експлоатацију врши држава својом радном снагом и својим капиталом
До данас је, у колико је нама познато истакнута жеља да се граде ове пруге: Параћин—=ајечар; Сталаћ— Краљево
Ужице: Београд— Ваљево; Крагујевац— Чачак и Пожаревац=
агубица. Да ли је баш потреба, да се све ове пруге граде или не, као и то, да ли би рапијоналније било коју од њих
изоставити п другом потребнијом заменити, — нећемо овом“
приликом третирати. У. погледу важпости грађења пруга, мишлења смо: да је за сада најпотребније да се прво сагради пруга Параћин= ајечар, која са индустријском железницом од Зајечара излази на Дунав, до Радујевца, те је с тога и стављена на прво место. Остале пак пруге узимате су у рачун без обзира на то која је од њих потребнија — - но у циљу преставке могућности
њиховог извршења. :
| Да би у излагању били што јаснији и тачнији, срачунато је приближно коштање појединих пруга и изведена приближна пена по километру. да сваку пругу по на 006 одређен је рок
М %
1) Мане овог система изложене су детаљно у чланку „0 грађењу цаших желед= ница“ у Техничком Гласнику бр. 14, 15 и 16.