O pogreškama u nacionalnoj propagandi. 2, Povodom knjige g. Nikole Stojanovića: La Serbie d'hier et de demain : predavanje držano u Ženevi 18. juna, 1918. godine

а ==

кле била негативна. А није била ни утопистичка, пошто ти темељи, садржани у њеном програму од почетка, беху остварљиви. И остварени су, у главном, сви. У колико нису, било је зато што је недостајало времена и што су радикалну странку ометали у раду разни непријатељски јој фактори, па и политички пријатељи г. Стојановића у Србији. У осталом, и сам г. Стојановић на једном другом месту, у почетку своје књиге, тамо где говори о Берлинском Конгресу и буни у Босни од 1882. год. каже: «У исто време беше у Србији створена странка радикална са основним принципима: демократска, организација државна, војска, и балкански савез.» (стр. 27.) Зар се тај програм сме назвати утопистичким и негативним 2

Борба коју је радикална странка водила да од Србије направи земљу демократску, то је била борба величанствена, сјајна и пуна части. Била је та борба дуга и тешка: кроз читавих 30 година. Муке и патње беху сваковрсне. Није се узмицало ни пред робијашким ланцима, а ни пред отвореним гробом. Од врха до дна борци беху подједнако загрејени истом идејом: ослободити народ унутрашње тираније. И код вођа као и код најмањих четника беше подједнаког поуздања, подједнаке смелости и пожртвовања, Ко се од вас старијих не сећа жртава разних преких судова, ко се не сећа гробова на Краљевици, прогонстава, многобројних 0осуда полицијских и судских, бацања на улицу вредних и способних чиновника, и ко још може заборавити оне мале гробове нејачи учитељске, расејане уз наше друмове само зато, што се обесним власницима чинило да ће се оцевима њиховим, који беху радикали, најбоље осветити ако их, по рђаву времену, отпочну јурити с краја на крај Србије;