O pogreškama u nacionalnoj propagandi. 2, Povodom knjige g. Nikole Stojanovića: La Serbie d'hier et de demain : predavanje držano u Ženevi 18. juna, 1918. godine

== ад =.

рода и у туђим очима. Ништа се горе не би могло уобразити него парламентаризам у ру-

кама секта и котерија, каже један француски писац, искрени демократа. А код нас се наишло. ·

на пут који томе води. Сад више него икад потребно нам је скренути с тога пута и направити од Народне Скупштине дом у коме ће се народни посланици такмичити у добру и корисну раду, а не у свађи и празном политичком препирању. Пародна Скупштина није зато да користи појединцима и странкама него да предњачи у корисном раду за државу и цео народ. А наш Устав није дао народним посланицима само права него и дужности, на које они често заборављају.

и

Друга на реду странка о којој је г. Стојановпћ говорио јесте партија, либерална, која је 1905. год., како г. Стојановић каже, добила име: странка национална. Не мења ништа у ствари што је тај датум погрешан. Колико ради историјске тачности напомињем да су се либерали прозвали националцима у тесен 1903. год. Али је било очекивати од г. Стојановића, који пише књигу да би обавестио странце, да каже шта јеи како та странка радила у Србији, да каже то бар у најкраћим потезима. Он то није учинио ни овде као што није учинио ни кад је говорио о странци радикалној или о другим странкама, осим у колико му је требало да замрачи и опо мало светлости, која, пре појаве његове књиге, даваше странцима могућности бар да назиру њихов рад.

Четрнаест је година од како либерали

носе име националаца. О том четрнаестогоди-

шњем делању њиховом г. Стојановић је свега умео рећи да та «буржоаска партија беше мање