O pogreškama u nacionalnoj propagandi. 2, Povodom knjige g. Nikole Stojanovića: La Serbie d'hier et de demain : predavanje držano u Ženevi 18. juna, 1918. godine

-- 06 =

родном месту шефа радикалне странке, Николе Пашића, букнула је буна 1883. године». Спомињу се као национални радници пок. Скерлић, Риста Радуловић, Ракић, Дучић, па, чак и пок. Љуба Јовановић и његов Пијемонт, ит.д. ане спомињу два тако крупна имена као што је Ристићево и Пашићево !

ж

Треба напоменути и то, да су први представници либералне странке, познати код нас још и под именом олигарха, били они који су 1858. год. збацили с престола Александра Карађорђевића, оца Краља Петра. Неки, не сви, млађи политички наследници њихови, који доцније нађоше места у врховима либералне странка, наследили су од својих партијских предходника и дух олиграхије, и никад га се нису могли отрести. Сасвим се сигурно може рећи да су, управо, они ти у чијој се средини сковала завера против последњег Обреновића, и ако им се овај сав беше предао. Једанод њих, Живан Живановић, био је иактивни члан владе у очи 29. маја, 1903. године и у исто време завереник. Ма да се за време владавине Александра Обреновића беше зацарио најцрњи политички „режим и развиле у држави звлоупотребе сваке врсте, ти људи не само што га не осуђиваху за то него су му чак билии верни помагачи у подржавању тога зла и тираније, пошто су се једино на тај начин могли држати на власти. После женидбе Краља Акександра, с Драгом Машин, они су и сами видели да Александровој владавини нема дуга века и даће тиме доћи уједно и крај њиховом господству. Хтели су да предухитре догађаје и да вежу своју судбину за нову династију.